Зашто САД и ЕУ игноришу Унмик

Чињеница да председник Србије Борис Тадић у последњих десетак дана није отишао на два значајна међународна самита зато што су званичници Косова на тим скуповима наступили самостално, без представника Унмика, отвара питање данашње улоге и снаге мисије УН, која је по важећој Резолуцији 1244 „задужена” да представља приштинске власти, али и намере организатора да власти у Београду доведу у позицију да ће се кајати шта год да ураде.
И поред јавно понављаних захтева Београда да у разговорима са Приштином треба да учествују представници Унмика, ниједан њихов представник се још није појавио нити на састанцима у Бриселу нити у Приштини.

Као што нико није јавно саопштио зашто нема представника Унмика у разговорима са приштинским властима, тако нико није објаснио ни зашто није обезбеђено асиметрично представљање делегација Србије и Косова на самиту лидера централне и југоисточне Европе, који је одржан крајем маја у Варшави и недељу дана касније на обележавању 150-годишњице уједињења Италије у Риму.

„Политика” је тражећи одговор на ово питање у седишту Унмика у Приштини добила кратак одговор портпарола Оливија Салгада да „Унмик није позван ни на један састанак и да у складу са том чињеницом нико није присуствовао скуповима у Варшави и Риму”.
Отприлике у исто време Унмик је ипак нешто урадио. Унапредио је свој сајт.
Салгадо није појаснио да ли побољшање њиховог сајта најављује и унапређење улоге Унмика и изван „сајбер спејса”.

Професор ФПН Предраг Симић сматра да мисија УН неће моћи да иде даље од тог потеза, објашњавајући да САД и Европа на простор КиМ гледају као на своју зону интереса: САД, као главни спонзор косовске независности и лобирања за проширење признања, а ЕУ по „територијалном принципу” и новом концепту спољне политике сматра да је то њен проблем и да у решавању косовских проблема Еулекс треба да добије примат.

„Да није изричитог става Београда да је Унмик спона са Резолуцијом 1244, Унмик би већ давно био прошлост”, закључује Симић.
С обзиром на то да на самит у Варшави, иза кога су стајали САД и ЕУ, са косовском председницом Атифете Јахјага, нису позвани представници Унмика, као што ни у разговорима Београда и Приштине, на састанцима у Бриселу и Приштини, није било места за представника Унмика – али је увек био присутан заменик америчког државног секретара Томас Кантримен – неизбежно је питање колико се ситуација у Савету безбедности УН променила.

Симић каже да смо се „ми ослонили на неке наше пријатеље, али да у овом тренутку многи мисле да несврстанима у Европи места нема, него да га деле НАТО и ЕУ”.

Потпредседник ДСС-а Милош Јовановић, такође, сматра да је Унмик празна љуштура, али поред међународних фактора он одговорним сматра и власт у Београду „зато што је очигледно пустила КиМ низ воду”.

На примедбу да то не изгледа тако пошто је Тадић пропустио значајне међународне сусрете управо због због тога што Србија и Приштина нису асиметрично представљене, Јовановић одговара да је то само маркетиншки потез и да „осим на симболичком нивоу ништа не значи, јер власт брани КиМ онолико колико то не отежава европске интеграције – односно нимало”.
Констелацију снага у Савету безбедности УН, Јовановић сматра тренутно погоднијом него што је била неколико година уназад и објашњава да се „нестанком униполарног система појављује све више земаља чији значај расте на међународној сцени”. Он види шансу у томе што су САД све мање заинтересоване за овај простор, али и проблем, јер власт у Београду губи маневарски простор скоро искључиво неделовањем, односно негативним деловањем.

„Не можете ићи на разговоре са Приштином а да ту не седи представник Унмика, не можете разговарати са властима у Приштини док на столу стоји заставица Косова. И нема те фразе ни председника ни министра спољних послова Вука Јеремића које то могу да поправе”, закључује Јовановић.

Одговор на питање значаја Унмика зависиће од договора међународних сила, али не мање значајну улогу имаће и упорност званичног Београда да истраје на задржавању улоге Унмика као везе са Резолуцијом 1244 која гарантује територијални интегритет Србије.
Биљана Митриновић
-----------------------------------------------------------
Цанијер има шансу да из Приштине оде у Беч

Шеф Унмика Ламберто Цанијер предложен је за генералног секретара ОЕБС-а, након што је Турска најавила вето на кандидатуру бивше шефице аустријске дипломатије Урсуле Пласник.
Литванија, која председава овој институцији, данас очекује одговор на овај предлог, како би га у понедељак већ формализовала. У дипломатским круговима се очекује да ће Цанијер за разлику од Пласникове добити подршку.

Цанијер је од 2002. до 2006. руководио центром ОЕБС-а за превенцију конфликата, а и раније колеге су се позитивно о њему изјашњавале.