ММФ мета великог хакерског напада

Од нашег сталног дописника

Вашингтон – У серији учесталих хакерских напада на информатичке системе компанија, државних и међународних институција, најновија жртва је Међународни монетарни фонд. Упад у његову дигиталну базу података већ се процењује као једна од највећих провала сајбер-шпијунаже за коју се верује да организована на државном нивоу, мада се званично не спекулише ко би могао да буде организатор.

Хакерски упад се догодио још пре него што је ухапшен директор ММФ-а Доминик Строс Кан (14. маја), због инцидента с хотелском собарицом, али је обелодањен тек у суботу по подне. Праве димензије ове диверзије још нису познате, указују извештаји америчких медија, који цитирају неименоване високе функционере Фонда чије изјаве указују да је у питању „велики упад”. „У току је истрага и Фонд је у целости функционалан”, било је све што је званично саопштио Дејвид Хаули, портпарол ММФ-а.

С обзиром на врсту података које у својим рачунарима има Фонд – политички осетљиве бројке о фискалним билансима његових 187 земаља чланица, преписка с појединим владама с којима се склапају аранжмани о кредитима и сличне ствари – закључује се да су организатори ове провале дошли до веома драгоцених информација, које, између осталог, могу да послуже и доношењу инвестиционих одлука у пословању на светским берзама.

Напад је процењен довољно опасним да је Светска банка, сестринска институција ММФ-а (њихова седишта су једно преко пута другог у центру Вашингтона), у једном моменту прекинула своју дигиталну везу за размену података, како би се заштитила.

(фото Ројтерс)

Овај случај је, иначе, један у низу последњих месеци великих сајбер-напада на важне рачунарске мреже. „Гугл” је недавно саопштио да су хакери провалили шифре за електронску пошту његових корисника који су функционери америчке владе и за то оптужио Кину, која је своје учешће у томе енергично оповргла.

Проваљен је и систем „Локид Мартина”, важног произвођача напредних оружаних система и лиферанта Пентагона, а пре тога непознати хакери су дошли до података фирме РСА, која обезбеђује специјалне кључеве дигиталне заштите за рачунарске системе корпоративних клијената.

Прошлог јануара мета сајбер-напада било је канадско Министарство финансија, а месец дана пре тога, уочи састанка Г-20, исти департман француске владе. Пре две године, похарана је база америчког „трежерија”, непосредно пред важне економске преговоре Вашингтона и Пекинга.

Сајбер-шпијунажа, као уосталом ни она класична, није регулисана међународним уговорима или конвенцијама па због тога – као и због чињенице да су рачунарске мреже данас кључни део економске и административне инфраструктуре сваке земље – крађом и прекрађом дигитално складиштених података се, поред све вештијих и дрскијих сајбер-криминалаца, баве и државе, укључујући ту и велике силе.

Природа интернета, глобалне рачунарске мреже која је децентрализована (мада су њена главна чворишта у САД), чини веома тешким да се докаже одакле је неки напад организован, јер постоје и веома напредне технике заметања трагова. Због свога су у исто време сви и нападачи и мете напада.

Ово такође постаје и једна од великих претњи националној безбедности сваке државе. На то је пре неки дан, у конгресној процедури која треба да потврди његово именовање за новог секретара за одбрану САД, говорио и Леон Панета, садашњи директор ЦИА.

Он је том приликом упозорио да се Америка суочава са „реалном могућношћу” пустошног сајбер-напада и ту претњу окарактерисао као „могући нови Перл Харбур” (изненадни напад јапанске авијације на америчку пацифичку флоту који је 1941. САД увукао у Други светски рат).

Тај напад би, рекао је Панета, „могао да онеспособи нашу електро-дистрибутивну мрежу, наше безбедносне, финансијске и владине системе”.

Међу осумњиченима за напад на ММФ је иначе и хакерска група „Анонимуси”, која је почетком овог месеца најавила да ће напасти веб сајт ММФ-а у знак протеста због оштрих мера стезања каиша које је Фонд наметнуо Грчкој. У прошли петак шпанска полиција је ухапсила три припадника ”Анонимуса”, али је преовлађујуће уверење да је упад у систем једне од две најважније институције света имао много важнијег организатора.