НИП постао ПИН

Национални инвестициони план јесте "добра идеја", али у садашњем облику Србији неће донети оно што јој је потребно - стабилност јавних финансија и бржи економски развој. Ово упозорење јавно је изустио пре неки дан стални представник Међународног монетарног фонда у Србији Харалд Хиршхофер и препоручио темељно претресање тог документа, који је прошле јесени, током дуге предизборне трке, најављиван као решење за многе наше развојне муке.
За улагања за свега годину или две било планирано бар 1,6 милијарди евра.

Новац је прикупљен углавном од приватизације мобилне телефоније, продаје лиценце за трећег мобилног оператера, али и државних удела у појединим домаћим банкама.

На подугом списку жеља било је свега и свачега. Од набавки 30.000 компјутера за школе и болничких кревета, преко оправки музеја и цркава, до изградње аутопутева. Готово да није било града у Србији који се у том великом обећању није нашао са неким милионом евра за "најнужније" пројекте од јавног значаја.

Још у време максималног рекламирања тог пројекта било је упозорења да тако конципирани НИП није развојни програм који ће покренути у Србији нови инвестициони циклус. Једноставно, биће пара за све помало, али никоме довољно.

Избори су завршени 21. јануара, а са њима у заборав падају и сва дата обећања у време борбе за сваки глас. Наравно, једни су гласове скупљали хвалећи се НИП-ом, други кудећи га. Сада их, после два месеца мири спорост у формирању нове, али и неки нови детаљи у вези са набујалом јавном потрошњом и све извеснијим дефицитом државне касе.

Тек када се слегла изборна "прашина", а стална мисија ММФ-а обелоданила резултате свог надзора наших макроекономских токова, а нарочито јавних финансија, дознало се да ми, осим релативно ниске стопе инфлације, не стојимо нешто нарочито "здраво". Уз све одраније необављене домаће задатке у вези са реструктурисањем и приватизацијом преосталих друштвених и државних предузећа, ММФ, али и већина домаћих економиста, углас још једном позваше на неопходност кресања свих јавних издатака, а поготово на максимално редуковање НИП-а.

Савет је новој влади, свеједно када је добијемо, да нови буџет, а тиме и НИП, смањи где год је то могуће. И заиста, како се из "добро обавештених кругова може чути", од неких 110 милијарди динара у овој години за НИП, у најбољој варијанти, може се рачунати на четвртину. Једва трећину. Углавном за обилазницу око Београда и изградњу саобраћајница на Коридору 10, за који је веома заинтересована и ЕУ.

Све остало, да држава и њен буџет, у који неизоставно мора бити укључен и НИП, не би били извори дугорочне макроекономске нестабилности, мора да сачека неко друго, богатије време. Докле, остаје да се види, а много најављивани и хваљени НИП постаје полако ПИН - програм изневерених нада.