Странче, бриши одавде

Да ли је капитал из Србије непожељан у Словенији? Делимичан одговор даје "Блумберг њуз", бавећи се темом да ли је Словенија прва екскомунистичка држава која је преузела евро зато што је оберучке прихватила капитализам.
То ни издалека није истина, закључује "Блумберг", јер је Словенија привредни успех осигурала очувањем елемената комунистичке прошлости, избегавањем "шок-терапије" и државном контролом у делу привреде.
То је зауздало инфлацију, али и одбило стране улагаче. Словенија је, за разлику од других посткомунистичких земаља које су распродале државно власништво, изабрала краткорочну корист – безбедност радних места и бржи улазак у ЕУ.

"Словенце брине да не изгубе надзор над привредом ако дозволе слободан проток капитала", тврди Франсоа Лекавалије из Европске банке за обнову и развој, скептичан да је то пут "за даљи успех". Транзицијски извештај за 2006. који је ЕБРД објавио ради подстицања улагања у овом делу Европе алармира да је у Словенији било од три до четири пута мање страних непосредних инвестиција, него нпр. у Чешкој или Мађарској.

Јаншина опција је изабрана и зато што је проповедала крај државне својине, али дела доказују раскорак теорије и праксе. Ултранационалистичко премијерово схватање у политици и привреди разоткрио се лане када је минирано белгијско преузимање Љубљанске банке, утаначено 2002. "Белгијанци", како су КБЦ Групу, другу највећу белгијску компанију, крстили словеначки медији, пазарили су банке у Србији и Бугарској, а Словенија чува своје привредне бедеме од нових атака, нарочито од руског и српског капитала. Реторика је жестока, улагач по правилу тајкун који се обогатио малверзацијама на слому комунизма, а извор капитала "сумњив" или бар повезан с Милошевићем.

Исто се понавља у време "Делтиног" новог покушаја да послује у Словенији. Медијски вокабулар типа "одбрана и заштита" јаснији је у тумачењу Матеја Штајнбахера, директора Фри сосајети института из Љубљане, који се залаже за слободно тржиште и владу која не контролише привреду, за разлику од садашње због које је "Словенија и данас социјалистичка држава, нарочито у главама људи".

У држави је на делу "буразерски капитализам". Уместо "црвених", постављени су влади лојални директори у државним фирмама вазда спремни да "спасилачким акцијама" прискоче у откуп домаћих фирми на тржишту. Џабе је министар-реформатор Јоже Дамјан, "напуштајући Јаншин брод", упозорио да се одбраном "измишљеног националног интереса у националном власништву чини "јавна штета, смањује ефективност домаће привреде и опште благостање".

Једнако су погубни позиви на бојкот словеначке робе у Србији. Словенија мора да се привредно отвори, јер то од ње захтева ЕУ, а мудрија српска дипломатија умела би да подсети Љубљану да српски капитал долази из пријатељске земље. Да није тако, какве би данас биле северне границе Словеније да се за њих нису борили и српски војници?