Stranče, briši odavde

Da li je kapital iz Srbije nepoželjan u Sloveniji? Delimičan odgovor daje "Blumberg njuz", baveći se temom da li je Slovenija prva ekskomunistička država koja je preuzela evro zato što je oberučke prihvatila kapitalizam.
To ni izdaleka nije istina, zaključuje "Blumberg", jer je Slovenija privredni uspeh osigurala očuvanjem elemenata komunističke prošlosti, izbegavanjem "šok-terapije" i državnom kontrolom u delu privrede.
To je zauzdalo inflaciju, ali i odbilo strane ulagače. Slovenija je, za razliku od drugih postkomunističkih zemalja koje su rasprodale državno vlasništvo, izabrala kratkoročnu korist – bezbednost radnih mesta i brži ulazak u EU.

"Slovence brine da ne izgube nadzor nad privredom ako dozvole slobodan protok kapitala", tvrdi Fransoa Lekavalije iz Evropske banke za obnovu i razvoj, skeptičan da je to put "za dalji uspeh". Tranzicijski izveštaj za 2006. koji je EBRD objavio radi podsticanja ulaganja u ovom delu Evrope alarmira da je u Sloveniji bilo od tri do četiri puta manje stranih neposrednih investicija, nego npr. u Češkoj ili Mađarskoj.

Janšina opcija je izabrana i zato što je propovedala kraj državne svojine, ali dela dokazuju raskorak teorije i prakse. Ultranacionalističko premijerovo shvatanje u politici i privredi razotkrio se lane kada je minirano belgijsko preuzimanje Ljubljanske banke, utanačeno 2002. "Belgijanci", kako su KBC Grupu, drugu najveću belgijsku kompaniju, krstili slovenački mediji, pazarili su banke u Srbiji i Bugarskoj, a Slovenija čuva svoje privredne bedeme od novih ataka, naročito od ruskog i srpskog kapitala. Retorika je žestoka, ulagač po pravilu tajkun koji se obogatio malverzacijama na slomu komunizma, a izvor kapitala "sumnjiv" ili bar povezan s Miloševićem.

Isto se ponavlja u vreme "Deltinog" novog pokušaja da posluje u Sloveniji. Medijski vokabular tipa "odbrana i zaštita" jasniji je u tumačenju Mateja Štajnbahera, direktora Fri sosajeti instituta iz Ljubljane, koji se zalaže za slobodno tržište i vladu koja ne kontroliše privredu, za razliku od sadašnje zbog koje je "Slovenija i danas socijalistička država, naročito u glavama ljudi".

U državi je na delu "burazerski kapitalizam". Umesto "crvenih", postavljeni su vladi lojalni direktori u državnim firmama vazda spremni da "spasilačkim akcijama" priskoče u otkup domaćih firmi na tržištu. Džabe je ministar-reformator Jože Damjan, "napuštajući Janšin brod", upozorio da se odbranom "izmišljenog nacionalnog interesa u nacionalnom vlasništvu čini "javna šteta, smanjuje efektivnost domaće privrede i opšte blagostanje".

Jednako su pogubni pozivi na bojkot slovenačke robe u Srbiji. Slovenija mora da se privredno otvori, jer to od nje zahteva EU, a mudrija srpska diplomatija umela bi da podseti Ljubljanu da srpski kapital dolazi iz prijateljske zemlje. Da nije tako, kakve bi danas bile severne granice Slovenije da se za njih nisu borili i srpski vojnici?