Бањалучани бране стари храст

Од нашег сталног дописника

Бањалука – Завичајно друштво „Са Овчара и Каблара”, Туристичка организација града Бањалуке, Еколошко друштво „Искра живота” и Штампарско-издавачка кућа „Арт-принт” започели су акцију спасавања једног од симбола града на Врбасу – храста старог више од 200 година. Да би указали на озбиљност проблема, они су у четвртак увече организовали перформанс „У спомен старом храсту”.

Храст је почео да се суши, јер је у његовој близини направљена зграда испред које је асфалтиран прилаз. То је, по оцени стручњака, довело до тога да корење овог горостасност дрвета остане без воде и да се почне да се суши. Стручњаци Шумарског факултета су проценили да је могуће спасавање горостасног стабла од сушења, под условом да се око њега откопа део асфалта и земља око стабла и да се одмах почне са заливањем.

Иако је Завод за заштиту културно-историјског и природног наслеђа од Градске управе затражио да се храст стави на листу заштићених добара, градска администрација није одговорила на овај захтев.

Перформанс је показао да Бањалучани – од најмлађих до најстаријих – заиста желе да се двовековни храст, ако је икако могуће, сачува. У њему су учествовала и деца из вртића „Бамби” која су на асфалту, поред храста, цртала како је некада изгледала ливада на којој је, осим овог стабла, било борова, бреза, липа и украсног биља.

Посетиоце су забављали Тамбурашки оркестар Здравка Ћосића и Изворна група „Мале шнале” КУД-а „Руди Чајавец”, а стихове посвећене храсту говорили су песници Ранко Павловић, Мирко Љубанић и Љиљана Мачкић. Песму покојног Драгана Студена рецитовала је његова кћерка Наталија. Посетиоци су могли да виде и две изложбе фотографија – храста из прошлости, чији је аутор Миодраг Дакић, и садашњи изглед најстаријег стабла у Бањалуци, које је направио Горан Терзић.

Истовремено, храст су сликали, свако на свој начин, сликари – Михајло Ракита и Срђан Косић из Бањалуке, Гергана Рахнева из Бугарске, Јуриј Смолски из Украјине, Тијана Холперт из Новог Сада и Мирослав Биуковић из Сремске Митровице.

„Ово је пример све видљивије бахатости савремених урбаниста и грађевинаца, којима на руку иду надлежни за издавање дозвола. Храст је симбол чврстине, истрајности и дуговечности не само код српског народа, него и осталих словенских народа. Нисам претерани оптимиста, али мислим да је изузетно важно да и овим чином ставимо до знања надлежним органима да морамо сачувати оно по чему је Бањалука препознатљива – њене алеје и зеленило уопште”, рекао нам је сликар Михајло Ракита.

Председник Завичајног друштва „Са Овчара и Каблара” књижевник Тихомир Левајац је у беседи „Опроштај старог храста” рекао: „Не могу се више исповедати, јер је живот, који није ништа друго до једно бесконачно кретање, кратак. Чак и мени који сам вечност искусио. У две речи, умирем. Не могу сам, смрти да се одупрем. Требали су векови да одрастем, да постанем понос града, а преко ноћи су ме срушили.”

На крају, Левајац је, у име старог храста, упозорио: „Оно што је у овом хаосу транзиције задесило мене, задесиће и вас. Ја се спасавам. Одлазим заувек. Ви остајете. Тешко вама.” После ове реченице трубач Марко Поповић је одсвирао композицију „Одавде до вечности”.