Станица на „слепом колосеку”

Крагујевац – Све до деведесетих година прошлог века, железничка станица у Крагујевцу била је „жива“, с више стотина путника који су жељно ишчекивали возове ка Београду, Нишу, Црној Гори и даље ка Минхену и Атини. Данас је она „слепи колосек“, са кога не полазе дугачке железничке композиције, већ само мали шинобуси, који једва „добацују“ до Лапова и Краљева.

Пуста станица, којом доминира стара, зубом времена нагризена зграда, као и тешко приступачни „мокри чвор“, затрпан деловима одбачене одеће и употребљеним шприцевима, не оставља много наде за будућност. Ипак, ускоро би све могло постати другачије, будући да следеће године „Фијат“ почиње дуго најављивану производњу аутомобила.

– Према уговору са државом, „Железнице Србије” су ексклузивни превозник „Фијатовог“ програма, аутомобила и делова, а у том смислу станица у Крагујевцу постаће важан саобраћајни пункт. „Фијат“ се определио да 90 одсто својих производа транспортује железницом, и то тако што ће 60 одсто бити усмерено ка Бару и тамошњој луци, а 30 одсто према Европи. Из Крагујевца ће, заправо, ићи гро „Фијатове“ производње, па очекујемо да овај простор већ наредне године добије ново осветљење, видео надзор и што је најважније савремене шинске колосеке – каже Млађан Раичевић, дугогодишњи шеф станице у Крагујевцу.

„Фијат“ би станици у Крагујевцу могао да врати стари сјај, из времена од пре тридесетак година, када је „Застава“ била на врхунцу развоја. Са тог места, 23. јула 1985. године, отпремљен је први контингент „југића“ за САД, у оквиру „посла столећа“, односно пројекта „Југо Америка“, који је био последњи велики подухват југословенске привреде.

– У јеку развоја „Заставе“, ми смо на станици у Крагујевцу имали организоване „радничке возове“. Они су, као и радници, радили у три смене – подсећа наш саговорник.

Временом је друмски саобраћај преузео примат, па је крагујевачка станица спала на шинобусе, који дневно превезу једва педесетак путника. Они који би да стигну до Београда и Ниша, или су се упутили у Црну Гору, на море, данас морају да преседају у Лапову и Краљеву. Нема више ни међународних возова, којима се до пре двадесетак година „у цугу“ могло стићи све до Минхена и Атине.

– Теретни саобраћај и данас солидно функционише, али је путнички готово потпуно обустављен. Некада су постојале директне линије до свих важнијих градова у земљи, а кроз Крагујевац је пролазио и међународни воз „Акрополис“. Сада иду само шинобуси, четири пута дневно, ка Лапову и Краљеву – каже Раичевић.

Зграда железничке станице у Крагујевцу подигнута је 1886, а од 1996. године налази се под заштитом државе, односно Завода за заштиту споменика, који је објекат сврстао у „непокретна културна добра“.

– Постоје пројекти за уређење објекта, али до сада је само реконструисан кров и замењени су олуци. За све друго није било пара. Посебан проблем је станични „мокри чвор“, који је већ годинама стециште проститутки и наркомана. Има много и криминалаца и бескућника који се ту смуцају. Ми ту ништа не можемо, те проблеме морају други да реше, град, полиција, држава, пре свега због безбедности путника, али и робе која ће се убудуће превозити. Што се тиче спољашности главне зграде, објекат је под ингеренцијом овдашњег Завода за заштиту споменика. Према њиховом пројекту, згради се мора вратити првобитни изглед из 19. века – објашњава наш саговорник.

Осим своје основне функције, да прихвати путнике и пружи им сигурност, железничка станица свакако има и културно-историјски значај за Крагујевац. То је довољан разлог да више не буде ругло града.