Путеви славе

Нема никакве сумње ко је од прошле недеље најпознатија, најпопуларнија, најомиљенија, највољенија јавна личност у Србији. О врат светског цара и вимблдонског краља Новака Ђоковића окачили су се политичари и домаћице, пензионери и школарци, привредници и уметници. Свако је у његовој слави могао да нађе повод за чисту радост и олакшање за личне и колективне фрустрације. Шта је у тој еуфорији искрено, из срца, а шта калкулантско, из интереса, расправља се навелико.

Од Нолетовог тријумфалног похода ка тениском врху и од „феномена Ђоковић” велике користи имали су ових дана и медији. Преноси и снимци мечева на најпрестижнијим турнирима, специјалне свакодневне емисије с коментарима дневних догађаја, документарне ретроспективе о одрастању шампиона, интервјуи с његовим бившим тренерима и садашњим сарадницима... све је то пунило екран и чинило да нема ТВ станице која се није бавила успоном и успехом спортисте и особинама и врлинама човека Новака Ђоковића.

Па и они спортски коментатори који су водили гледаоце кроз последње преносе из Лондона, Небојша Вишковић (Спорт клуб) и Милан Бошковић (Б92) постали су личности занимљиве за ширу јавност и дочекали и тај вид признања за професионални ангажман.

Што се тиче посвећености Спорт клуба овој тениској епопеји, она му спада у опис редовног посла. Но, кад је реч о великом уделу ТВ Б92 у овом спектаклу и његовој завршници, с дочеком победничког тима, профил ове ТВ куће све више се окреће ка забавним, па и популистичким садржајима у које, обрни-окрени, ипак спада и спорт. Тај преокрет видљив је не само у садржају програма него и у стилу комуникације који све више тежи релаксирајућем, необавезном, шаљивом, па и приватном тону готово у свему – од Јутарњег програма до временске прогнозе. У таквој атмосфери одвијао се током преноса славља у Београду и пратећи део у ТВ студију – као умногоме личан и веома опуштен разговор три новинара.

А тамо, пак, где се „по дифолту” баве баналностима, наводно покушавају да уозбиље и умудре целину. Тако је ТВ Пинк увео нову емисију „Добро вече, Србијо”, а у њој угостио победницу „Великог брата”, дајући јој статус трагичне хероине, изневерене у љубави. На страну што ауторка и водитељка овог програма Јелена Бачић Алимпић комбинује учеснике по принципу ред политике – ред естраде (чине то и другде, схватајући да има логике понекад стављати знак једнакости између припадника ове две сфере јавне делатности). Али у поменутом издању својим приступом главној скандал мајсторици једног бестидног ријалитија као жртви праве љубави, разумевањем за њен начин „исказивања осећања” (секс пред камерама), настојањем да за њену „храброст” (напуштање мужа и детета) избори симпатије публике , водитељка као да је ТВ гледалишту заправо нудила могући модел новог националног љубимца. Зато ће, можда, попут „наножнице” преступнице Цеце, неки знак обожавања ускоро измислити и фанови прељубнице Маријане.

Данас више нема хода путевима славе без учешћа телевизије. Питање је само кога ће она ту да постави и колико и како ће да га одржава.