Пацијенти трпе због самовоље лекара

Како изгледа када се болесник бесконачно шета између изабраног лекара и специјалисте у болници, јер оба стручњака на свој начин тумаче правилнике, најбоље знају они који са упутом лекара опште праксе пробају да дођу на преглед код специјалисте. По правилу, он одбија да их прими без мишљења одговарајућег стручњака из дома здравља, јер сматра да упут изабраног лекара није довољан. Када се пацијент врати код изабраног лекара – он га опет шаље код специјалисте у болницу, јер сматра да је његов потпис на упуту довољан за тражени преглед. Понеки лекар опште праксе, ипак, пошаље пацијента специјалисти у дому здравља да би га овај упутио на даље претраге, а специјалиста то не жели да учини.

Београђанка Нада Р. покушала је кардиологу из дома здравља да објасни да пацијент (њен супруг) није задовољан терапијом коју добија за лечење високог крвног притиска и да жели такозвано друго мишљење и сложеније претраге у Центру за хипертензију Клиничког центра Србије. Није могла да добије налог од интернисте, а у поменутом центру су јој рекли да јој треба упут баш интернисте из дома здравља и да јој није довољан упут изабраног лекара.

Начелница Центра за хипертензију Клиничког центра Србије, доценткиња др Весна Стојанов, потврдила је да је за преглед у овој установи заиста потребан упут, то јест мишљење и извештај интернисте из дома здравља.

–У противном, у центру бисмо имали навалу пацијената, у служби би морала да имам више од 100 лекара, што је неизводљиво. Да би се направио одабир правог лека, преглед на торакалној импеданци траје сат времена. У Центар треба да долазе заиста пацијенти са компликованим облицима хипертензије, где ни два или три лека нису успела да стабилизују крвни притисак, а не да будемо затрпани пацијентима, који условно речено, имају обичну хипертензијом са вредностима крвног притиска од 140 са 90 мм живиног стуба – каже докторка Стојанов.

Оваквим ставом специјалиста у клиникама незадовољни су пацијенти, али и изабрани лекари, који се жале да им колеге из болница и клиничких центара, значи здравствених установа секундарног и терцијарног нивоа, враћају пацијенте по додатне упуте и када је то потпуно непотребно, а све због тога што не познају прописе и не читају свеже донете правилнике.

Изабрани лекар у Дому здравља „Врачар”, др Милица Николић Урошевић, тврди да доктори у болницама имају обавезу да примају пацијенте са упутом изабраног лекара, без било какве консултације интернисте.

– Имамо наслеђене навике и „наслеђене докторе”, који раде у консултативно специјалистичкој служби у домовима здравље, којима треба оправдати постојање на примарном нивоу. Међутим, нико не чита правилник. Ако ја као изабрани лекар напишем упут за неуролога, на пример, за младог човека, који има главобоље, а неуролог процени да му је за постављање коначне дијагнозе потребно и снимање на скенеру, тај неуролог мора да напише интерни упут и да пацијенту обезбеди додатну дијагностику, а не да ми враћа пацијента у дом здравља. То стоји у Правилнику о садржају и обиму права на здравствену заштиту из обавезног здравственог осигурања и о партиципацији за 2011. годину, али колеге га, очито, не читају – наводи др Николић Урошевић.

Често пацијенте после специјалистичког прегледа, лекари из клиничких центара или института пошаљу да ураде неке лабораторијске анализе, рецимо, претраге хормона или тумор маркере.

– Тај лекар је у обавези да напише интерни упут за лабораторију у установи у којој ради, на пример, клиничком центру или – ако се анализе не раде у тој установи – он треба, уз фотокопију упута изабраног лекара где стоји упутна дијагноза, да напише упут за ВМА или установу у којој се то ради, а не да нам људе враћају у дом здравља где то не можемо да урадимо – каже наша саговорница.

Др Милица Николић Урошевић истиче да би само требало примењивати правилник који већ постоји.

– Пацијенти се шетају и трпе последице јер неки лекари неће да поштују правилник објављен у Службеном гласнику број 80. Недавно ми је за мог пацијента, који је примљен као хитан случај због акутног попуштања срца, докторка из клиничког центра тражила упут за хитан пријем, тако што је послала породицу по тај упут. Шта да пацијент нема породицу? Обавеза те докторке је да све у вези са лечењем хитно примљеног пацијента даље решава интерним упутом. Бојим се да се овде и два пута наплаћује иста услуга ономе ко нема снаге да се избори или ко нема довољно времена да се објашњава са особљем: једном се наплати по упуту изабраног лекара и други пут као хитан пријем. Томе се мора стати на пут – каже др Милица Николић Урошевић, додајући да је учествовала у писању правилника, који онда колеге неће да читају.