Београђанка у Дубаију

Гасим светло у дневној соби баш као што то радим свако вече пред спавање. Али данас је нешто другачије. Ствари су у мраку другачије а ми то не успемо сваки пут да приметимо. Моја дневна соба у моменту постаје времеплов.

Елегантна светлећа реклама са облакодера преко пута неодољиво ме је подсетила на мој поглед кроз прозор у Беграду. „Hotel Palace“ или "Њотел Палаз" како се мени увек чинило да пише. Са десне стране великог стакленог хотела, овде у Дубаију, вртоглавом брзином изграђен је још један облакодер у стаклу. Данас су по први пут укључили сва светла и декорацију. Изгледа невероватно.

Подсећа ме на путовање у Банкок и нашу хотелску собу (давне 1996.). Кроз прозор се видела велика реклама Сеико и панорама Банкока. Сећам се колико ми је то деловало магично и нестварно. Данас је мој поглед кроз прозор далеко атрактивнији од тог тајландског и не осећам се као туриста са прозора хотела јер већ добро познајем ову панораму и светла. Пун месец изнад Дубаија осветљава моју собу.

И сада по први пут, овако у мраку, мој стан изгледа баш као мој, и баш као ја. Облици, боје, мириси, детаљи и звуци. Некада је потребно да зажмуримо и дубоко удахнемо да би осетили ствари до сржи. Опипавам очима и слушам прстима по соби. И све је исто и личи на мене. Само уместо ушушкане калдрмисане предратне зграде, сада живим у великом стакленом солитеру окруженом палмама.

Хиљаде разних прозора је около. Кроз неке се виде упаљена светла, а у неким становима се већ спава и увелико сања далека Енглеска, Аустралија, Филипини, Шпанија... Питам се да ли још неко са друге стране улице мисли и осећа баш као и ја?

Питам се да ли је још некоме у сред пустиње успело од стана да направи Београд у малом. Од дневне собе Кнез Михајлову, од спаваће собе ушће Саве у Дунав, од кухиње Скадарлију, и у прозору Калемегдан. Шеткам се и вртим у мраку и осећам, осећам толико тога. Више нисам сигурна где сам и полако ме стиже сан. Лежем и гледам у светлећу рекламу.

На моменте ми се чини да баш пише "Њотел Палаз" или сам можда већ заспала и сањам на ушћу Саве у Дунав, на меканим облацима који се пружају од Београда до Дубаија и назад. И зато, ако вас неко пита где је Ушће, слободно му реците да постоје два. Једно је остало ту где и јесте и где вековима прелива и мути воду под Београдом, а друго сам понела ја са собом и преселила да свако вече слатко спавам не његовој обали.
http://anamaksic.blogspot.com/