Веровао у снагу филма

Суботица – У дворишту хотела „Хунгарија”, где су имали стан, браћа Рудолф и Александар Лифка и њихова мајка Ернестина, 1. октобра 1911. године отворили су стални биоскоп. Од тада Суботица постаје место где пионир наше кинематографије Александар Лифка проводи највећи део свог живота, и на неки начин зауставља „путујућу” историју своје породице, која је неговала посао оца Карла Јохана Лифке, са покретним музејем и паноптикумом.

– Са појавом филма браћа Лифка, Рудолф, Карел и Александар, своју пажњу усмерили су ка тој новини, али су остали верни породичној традицији да обилазе градове Аустроугарске и проносе културу и уметност становништву које је било жељно свега што је ново и атрактивно – каже историчар Мирко Грлица, кустос Градског музеја у Суботици.

О животу ове необичне породице, али пре свега о животу њеног за наше поднебље најистакнутијег члана Александра Лифке, историчари из неколико држава, где је живела ова породица, сачинили су зборник радова под називом „Лифка и Лифке”. Уредници зборника су Александар Ердељановић из Кинотеке и Мирко Грлица из Градског музеја у Суботици, а осим њихових ту су и радови Армина Локера (Аустрија), Лилиане Недич (Словенија), Ђенђи Балог (Мађарска), Даниела Лафаелића (Хрватска), Петра Крџикова (Бугарска) и професора Дејана Косановића и Ане Далеаре из Србије. Осим тога, у зборнику су објављена и сећања Стевана Јовичића и Николе Лоренцина на Александрову супругу Ержебет, као и есеј књижевнице Марије Шимоковић.

Објављивање зборника је део програма Филмског фестивала на Палићу, којим се обележава 100 година од првог сталног биоскопа у Суботици.

– Зборник демантује неке до сада устаљене ставове и живот породице Лифка смешта у реалне временске оквире. Сви подаци говоре да Лифкина величина и значај нису били у томе да је он у нечему први, уосталом пре њега у Суботици су била већ два стална биоскопа, већ у искреној посвећености послу, од кога није очекивао само материјалну корист, већ је веровао у мисију филма и у томе је он био пионир. У то време, путујући биоскопи, осим забавног, имају и едукативни карактер и он је покушао да у програм стави и мноштво образовног садржаја – објашњава Грлица.

Саговорник „Политике” истиче да су Лифкини биоскопи били боље опремљени од свих других, новински написи из тог времена истичу високи квалитет његових пројекција, али и задивљујућу чињеницу да је имао толики фонд филмова да је могао да организује свакодневне пројекције увек са новим филмом. Осим тога, Лифка је брзо схватио да пажњу публике у једнакој мери привлаче и филмови који су снимљени у месту где је биоскоп гостовао. Због тога од 1904. године, када је купио прву камеру, по доласку у неко место снима кратке документарце које потом приказује увече. Захваљујући томе, сачувано је пет његових кратких филмова, смештени су у Музеју Кинотеке, и то управо о Суботици, а снимљени су од 1912. до 1930. године. Мирко Грлица је у архиву Градског музеја открио и десетак сантиметара филмске траке које је Лифка снимио негде око 1915. године, вероватно у Галицији где га је монархија послала након мобилисања и где је рањен. Од четири коцке филма, две су оштећене, али на две је очуван снимак Аустроугарске војске.

– Лифкин значај је и у томе што је и након пионирског доба филма, у годинама пред Други светски рат, покушао да сачува свој независни положај и просветитељску улогу филма и супротстави се мултинационалним компанијама – каже Грлица.

Након што је 30-их година прошлог века затворио своју фирму „Оријент филм”, породица се издржавала бавећи се пољопривредом на салашу изван града. Лифка, који је рођен 1880. године у Брашову (Румунија), умро је у Суботици 1952. године. Његова породица поклонила је Градском музеју вредне предмете и документа која се односе на његов живот и рад.

----------------------------------------------

Светло у тами

Поводом промоције зборника, али и филмског фестивала на Палићу, у Градском музеју ће данас, бити отворена изложба „Светло у тами” посвећена Александру Лифки. Публика ће имати прилику да види његове оригиналне пројекторе, да седи у виртуелној реплици његовог биоскопа и погледа рекламе из тог времена, али и да види детаље из приватног живота Александра Лифке, попут његове масонске кецеље и ленте или гостинског салона.