Сви глумимо Србе и Албанце

„Патриотски хипермаркет” назив је представе коју вредна уметничка екипа предвођена сарајевским редитељем Дином Мустафићем ради ових врелих дана у Битеф театру. Врелину, тврде аутори, додатно подгрева и врела тема, јер комад говори о животу Срба и Албанаца са Косова према заједничком сценарију драмске ауторке Милене Миње Богавац из Београда и Јетона Незираја из Приштине.

Представа „Патриотски хипермаркет”, заправо је наставак пројекта „Погледи: Сусрети личних историја Срба и Албанаца са Косова” коју реализује Мултимедија центар из Приштине и асоцијација „Културанова” из Новог Сада.

О чему се заправо ради проверили смо јуче. Шест глумаца у „ужареном” простору на галерији Битеф театра где ни клима уређаји не помажу свакодневно има напорне пробе под будним Мустафићевим оком. Тако ће, сазнајемо, радити све до 1. августа када праве паузу до септембра. Премијера се очекује 3. октобра у Битеф театру. Следи премијера у Приштини, и како очекују аутори многобројна гостовања. Глумачки тим чине Ема Андреа из Тиране, Куштрим Хоџа из Приштине, Бајруш Мјаки из Скопља, као и наши глумци: Дубравка Ковијанић, Милутин Милошевић и Слободан Бештић.

У првој фази је група младих новинара из Београда и Приштине интервјуисала по 20 Срба и Албанаца са Косова, који су бирани принципом случајних сусрета. Постављана су им, сазнајемо, заједничка питања везана за детињство, младост, школу, како су лично доживели рат... до пројекција будућности. Са новинарима су ишли и фотографи који су у следећој фази приредили изложбу са фотографијама испитаника. Уследио је рад на тексту Милене Богавац и Јетона Незираја.

– Мислим да је позориште обавезно и дужно да се бави стварношћу, да утиче на њу, да је рефлектује, да разматра теме које се налазе свуда около. Зато и наша представа „Патриотски хипермаркет” припада форми документарног театра који је данас све више заступљен и чини се драгоцен. Јетон Незирај и ја смо имали задатак да на основу понуђених интервјуа и исповести напишемо драмски текст. Наш процес рада је трајао седам-осам месеци, уз повремене састанке на релацији Београд и Приштина, уз контакте преко скајпа, мејлова, драматургију преписивања и дописивања. Држали смо се тих интервјуа и исповести и покушавали да у односу на те приче направимо драмске експозиције. Негде смо, ипак, убацили и своје личне приче, искуства. Чини ми се да смо у почетку имали ледоломачке сцене, мојтипајтоновске хуморне епизоде... Тек када смо са тим завршили, када смо превазишли све предрасуде, ја као Српкиња према Незирају као Албанцу и обрнуто, прешли смо заиста на озбиљне теме – каже Милена Богавац.

У међувремену рад драмских аутора игром случаја пратио је и подржавао Дино Мустафић тако да је избор редитеља био логичан ред ствари.

– Увек је занимљиво радити са писцима у току креирања текста. Дошли смо до предлошка за представу, а онда су још многе сцене урађене и написане током проба, што је мени увек додатно занимљиво. Без обзира што се представа „Патриотски хипермаркет” бави погледима и животима Срба и Албанаца на Косову, она је свакако парадигматска за балканске односе. Она је у том смислу куриозитет јер се игра и на српском и албанском језику. Оно што је додатно занимљиво јесте да Албанци не играју Албанце, ни Срби Србе, већ сви играмо све. Поједине сцене се наизменично играју на српском и албанском језику, и то је дало нову димензију целом пројекту. С друге стране, мислим да се представа издиже изнад онога што је политичка свакодневица. Да не кажем политичка тривијалност и да сасвим сигурно има важан универзални контекст, а то је да када сведете те приче са великих глобалних макротема или када их пребаците из дискурса личних карата, саобраћајних и регистарских таблица... и почнете да говорите о томе како људи живе егзистенцијално, шта те људе мучи, онда схватите да је нужно уз политички дијалог што више отварати нови уметнички дискурс, који ће се бавити људима који су највише запостављени и занемарени по питању ове велике теме – каже Мустафић.

Глумица Ема Андреа из Тиране први пут ради у Београду. Позоришну академију је завршила у Тирани где сада ради као професор сценског покрета, а усавршавала се у Италији, Бугарској и Данској.

– Гостовала сам већ у Београду на Битефу пре шест година. Радимо озбиљну представу. Утисци су изузетно добри. Добро је што сам овде. Ценим београдски позоришни круг. Била сам изненађена концептом представе и мислим да ће комуницирати са публиком. Има симболике, поетике, документарности и емоција – каже Ема Андреа.

У Битеф театру смо затекли и глумца Куштрима Хоџу из Приштине који каже: „Заиста је добро што радимо ову представу. Са великим узбуђењем сам прихватио позив Дина Мустафића да радимо пројекат ове врсте. Допала ми се идеја и порука представе јер није политички обојено, каже Куштрима Хоџа.

Б. Г. Требјешанин