Плот и буџет

Од првог радног дана априла, почела је нова рунда привременог финансирања буџета.
Докле ће та привременост трајати, ако се узму у обзир све тешкоће око формирања владе и Скупштине, остаје да се види. За сада, по усвојеном решењу, најдуже до 30. јуна.
Али, ако дође до нових избора актуелној, техничкој влади неће преостати ништа дуго него да на исти начин посегне за продужавањем привременог финансирања за још три месеца – до краја септембра.
А, онда,могуће је, док се опет нека нова влада не састави – и до Нове 2008.

Преседан је учињен прошлог четвртка. Тада је влада, како тврде неки правни стручњаци, без ваљаног упоришта у закону, донела нову уредбу о продужетку привременог финансирања из државне касе " да живот не би стао". На плате и пензије, социјалу,  моћи ће да рачунају сви који се финансирају из државне касе. Реч је о неколико милиона људи (војска, полиција, администрација, школство, здравство и пензионери). За те и остале издатке опште и заједничке потрошње иде најмање половина националног колача – бар десетак милијарди долара. Мало ли је?

Актуелној влади се, с пуним правом, не само из опозиционих редова већ и из кругова који инсистирају на праву и закону, замера што је посегла за нелегалним потезом указујући на све могуће штете и последице таквог поступка. Али, да до продужења тог рока није дошло, без претеривања, многи сегменти државне управе би зарибали, а милиони људи остали без прихода.

Да ли је влада могла да бира?

У свему, па и овом случају, алтернатива је постојала. Влада је могла да каже, оно што јој сада замерају – да је законски рок исцурио и да уредба не може да се продужи. Нема пара ни за кога, без обзира на све последице. Нека живот стане.

Урадила је, у правној, политичкој, па и моралној изнудици, оно што је једино могла – продужила је трајање уредбе мимо закона. Живот је био пречи од права.

Намеће се, међутим, питање да ли је у овом случају влада најодговорнија за почињено (не)дело? Јесте. Али, уз њу су до гуше, без сваке сумње, уплетени и сви они који нису осетили довољан степен политичке, правне и друштвене одговорности за брже формирање нове владе и скупштине на којој би се донело одговарајуће решење. Није било воље и спремности. Да јесте, током минулог викенда могло се наћи неко привремено решење којим би се спречило владино безакоње. Ко зна, изгледа да је било лакше и политички уносније да све остане како јесте. Тако је циљ оправдао средство.

Није важно да ли је све по закону, већ да не ремети живот. Пошто живимо спорије од права и демократских процедура, лакше је и корисније прекршити их него им се прилагођавати. Питање је само повода.