Plot i budžet

Od prvog radnog dana aprila, počela je nova runda privremenog finansiranja budžeta.
Dokle će ta privremenost trajati, ako se uzmu u obzir sve teškoće oko formiranja vlade i Skupštine, ostaje da se vidi. Za sada, po usvojenom rešenju, najduže do 30. juna.
Ali, ako dođe do novih izbora aktuelnoj, tehničkoj vladi neće preostati ništa dugo nego da na isti način posegne za produžavanjem privremenog finansiranja za još tri meseca – do kraja septembra.
A, onda,moguće je, dok se opet neka nova vlada ne sastavi – i do Nove 2008.

Presedan je učinjen prošlog četvrtka. Tada je vlada, kako tvrde neki pravni stručnjaci, bez valjanog uporišta u zakonu, donela novu uredbu o produžetku privremenog finansiranja iz državne kase " da život ne bi stao". Na plate i penzije, socijalu,  moći će da računaju svi koji se finansiraju iz državne kase. Reč je o nekoliko miliona ljudi (vojska, policija, administracija, školstvo, zdravstvo i penzioneri). Za te i ostale izdatke opšte i zajedničke potrošnje ide najmanje polovina nacionalnog kolača – bar desetak milijardi dolara. Malo li je?

Aktuelnoj vladi se, s punim pravom, ne samo iz opozicionih redova već i iz krugova koji insistiraju na pravu i zakonu, zamera što je posegla za nelegalnim potezom ukazujući na sve moguće štete i posledice takvog postupka. Ali, da do produženja tog roka nije došlo, bez preterivanja, mnogi segmenti državne uprave bi zaribali, a milioni ljudi ostali bez prihoda.

Da li je vlada mogla da bira?

U svemu, pa i ovom slučaju, alternativa je postojala. Vlada je mogla da kaže, ono što joj sada zameraju – da je zakonski rok iscurio i da uredba ne može da se produži. Nema para ni za koga, bez obzira na sve posledice. Neka život stane.

Uradila je, u pravnoj, političkoj, pa i moralnoj iznudici, ono što je jedino mogla – produžila je trajanje uredbe mimo zakona. Život je bio preči od prava.

Nameće se, međutim, pitanje da li je u ovom slučaju vlada najodgovornija za počinjeno (ne)delo? Jeste. Ali, uz nju su do guše, bez svake sumnje, upleteni i svi oni koji nisu osetili dovoljan stepen političke, pravne i društvene odgovornosti za brže formiranje nove vlade i skupštine na kojoj bi se donelo odgovarajuće rešenje. Nije bilo volje i spremnosti. Da jeste, tokom minulog vikenda moglo se naći neko privremeno rešenje kojim bi se sprečilo vladino bezakonje. Ko zna, izgleda da je bilo lakše i politički unosnije da sve ostane kako jeste. Tako je cilj opravdao sredstvo.

Nije važno da li je sve po zakonu, već da ne remeti život. Pošto živimo sporije od prava i demokratskih procedura, lakše je i korisnije prekršiti ih nego im se prilagođavati. Pitanje je samo povoda.