Хрватски „србофил“

Хрватски потпредседник Републике Српске др Емил Влајки наставља да својим изјавама изазива контроверзе: недавно је јавно позвао Америку да се извини зато што је „иницирала један крвави рат на простору бивше СФРЈ“. Због својих ставова који изазивају бурне реакције, Влајкија радо цитирају медији с обе стране Дрине, али и у Хрватској, док му за то време босански Хрвати оспоравају легитимитет њиховог истинског представника, а друштвено-политички миље Сарајева, чији је до 90-их година и сам био део, данас га се одриче и сматра манипулацијом Додикове политике.

И сама прошлогодишња кандидатура Емила Влајкија (испред српске Народне демократске странке) за потпредседника РС из реда хрватског народа била је изненађење, посебно кад је најавио да ће му приоритети бити стварање хрватског ентитета у БиХ, као и борба против исламизације и демонизације српског народа. Влајки истиче да је етикету „србофила“ добио јер је бранио део свог културног идентитета и разоткривао погубне потезе утицајних сила током балканског крвопролића.

Он нема длаке на језику: сматра да је БиХ корумпирана и мафијашка држава под протекторатом; да Америка подржавала муслимане с циљем успоравања уједињења Европе; да на Балкану нема невиних; да је међународна заједница крива за смрт Слободана Милошевића; да је Србија, декларацијом о Сребреници и Истанбулском декларацијом, забила нож у леђа РС; да се Анкара и Загреб боре за доминацију над БиХ, а да Србија својом политиком гура БиХ и РС у наручје Турске…

Неистомишљеници му замерају да својим понашањем води ка још већој неравноправности Хрвата у БиХ; да је посећивао Милошевића у Хашком трибуналу; да вређа хрватске жртве у протеклом рату; да је отворени расиста и порицатељ геноцида. Називају га Додиковим „Рахманом Морином“ и „илустрацијом техничких сметњи на везама између Москве, Тел Авива, Београда, Загреба, Бањалуке и Мостара“.

Емил Влајки рођен је 1942. године у браку Хрвата Луја, из старе дубровачке породице, с Јеврејком Беом Ашкенази. Одрастао је у Сплиту, а дипломирао у Загребу на два факултета – политичким наукама и економији. Докторирао је на Сорбони. Универзитетску каријеру започео је у Сарајеву 1972. године, а био је и гостујући професор на Јејлу (САД) и у Левену (Белгија). У главном граду БиХ живео је све до децембра 1992. године, када је, као потпредседник Црвеног крста Сарајева, изашао из града предводећи пут Београда конвој од 2.000 људи, већином Срба. Већ 1993. иселио се у Канаду, где је остао до 2002. године, предајући на универзитетима у Квебеку, Монтреалу и Отави. У Француску, на Универзитет у Тулузу, одлази 2003. године, а у Бањалуку долази 2005. године, где наставља универзитетску и политичку каријеру. На функцији потпредседника РС, Влајки данас хода по танкој жици, балансирајући између уставне обавезе да се бори за хрватске националне интересе и заступања српских, што у пракси чини.

Марко Албуновић