Сироте банке

На градилиштима Коридора 10 тренутно влада затишје. Радници пет путарских предузећа „Нибенс групе”, чији је газда у истражном затвору, чекају да радна група пронађе решење за нагомилане дугове, који се процењују на око 170 милиона евра. Од те суме, 14 банака потражује између 110 и 130 милиона евра. И то је, рекло би се, један део приче.

Други, које је много значајнији, биће одговор на питање – шта даље. Ко треба да залегне иза овог посла? Представници власти су, са неколико састанака прошле седмице, поручили да им не пада на памет да држава буде гарант банкама повериоцима, али да очекују да се овај аранжман успешно приведе крају, а оне дођу до својих пара. И, дабоме, камате.

И ту долазимо до кључног детаља. Један од инсајдера у целој тој, за сада, економској причи, наших боја и обичаја, поверио нам се рекавши да су поједине банке „Нибенсу” одобравале кредите уз камату од 35 одсто. Није ли то – мало много? Јесте, рече, али то је цена капитала за те послове и таквог клијента.

И сироте банке очас су се нашле у проблему. Одобриле су скупе кредите и сада не само да не могу да дођу до главнице, већ ни до позамашне, готово зеленашке, камате. Упале су у сопствену клопку. Одобравајући кредит са каматом од 35 одсто, биле су, без сваке сумње, свесне ризика са којим га дају. То говори сама цена новца. У нормалним економијама, принос на уложени капитал је два до три, максимално пет одсто. Све остало се, а поготово 35 одсто, може сматрати готово криминалом. Слично улагањима у трговину наркотицима или оружјем, јер једино ти и слични послови могу да издрже толики трошак финансирања.

Можда је риск-менаџерима тих банака годила чињеница да је реч о фирми која има уговорене вишегодишње скупе послове са државом и да су у све то укључене најјаче светске и европске инвестиционе банке. Ко је све у томе још био „жирант” и да ли је све ово могло да прође без неке врсте државно-политичке подршке, остаје да се види, али пуно тога указује да је неко банке, ипак, убеђивао у сигурност тог посла.

Намеће се, међутим, и питање двоструких стандарда тих истих банака, од којих једна, због драстичног пада добити у првом полугодишту, доживљава суноврат акција на берзи. Како је могуће да одобре толике паре „контроверзном” бизнисмену, без ваљане заштите, док на другој страни, грађане цеде као суву дреновину за пар хиљада евра зајма, по каматама које мора да покрију губитке на другој страни.

Овај рашомон неће моћи да се распетља без државе, која не може да буде изузета од дела одговорности за све оно што се дешава око изградње националног пројекта званог Коридор 10, али и због продаје путарских предузећа на овакав начин.  Десет година се прави аутопут и цео посао поверава људима сумњивог пословног морала, који се зајме где год стигну, за које ниједан кредит није скуп, јер не мисле да га врате. У том и таквом пословном миљеу, банке су само део мутног мозаика капитализма српских боја.