Sirote banke

Na gradilištima Koridora 10 trenutno vlada zatišje. Radnici pet putarskih preduzeća „Nibens grupe”, čiji je gazda u istražnom zatvoru, čekaju da radna grupa pronađe rešenje za nagomilane dugove, koji se procenjuju na oko 170 miliona evra. Od te sume, 14 banaka potražuje između 110 i 130 miliona evra. I to je, reklo bi se, jedan deo priče.

Drugi, koje je mnogo značajniji, biće odgovor na pitanje – šta dalje. Ko treba da zalegne iza ovog posla? Predstavnici vlasti su, sa nekoliko sastanaka prošle sedmice, poručili da im ne pada na pamet da država bude garant bankama poveriocima, ali da očekuju da se ovaj aranžman uspešno privede kraju, a one dođu do svojih para. I, dabome, kamate.

I tu dolazimo do ključnog detalja. Jedan od insajdera u celoj toj, za sada, ekonomskoj priči, naših boja i običaja, poverio nam se rekavši da su pojedine banke „Nibensu” odobravale kredite uz kamatu od 35 odsto. Nije li to – malo mnogo? Jeste, reče, ali to je cena kapitala za te poslove i takvog klijenta.

I sirote banke očas su se našle u problemu. Odobrile su skupe kredite i sada ne samo da ne mogu da dođu do glavnice, već ni do pozamašne, gotovo zelenaške, kamate. Upale su u sopstvenu klopku. Odobravajući kredit sa kamatom od 35 odsto, bile su, bez svake sumnje, svesne rizika sa kojim ga daju. To govori sama cena novca. U normalnim ekonomijama, prinos na uloženi kapital je dva do tri, maksimalno pet odsto. Sve ostalo se, a pogotovo 35 odsto, može smatrati gotovo kriminalom. Slično ulaganjima u trgovinu narkoticima ili oružjem, jer jedino ti i slični poslovi mogu da izdrže toliki trošak finansiranja.

Možda je risk-menadžerima tih banaka godila činjenica da je reč o firmi koja ima ugovorene višegodišnje skupe poslove sa državom i da su u sve to uključene najjače svetske i evropske investicione banke. Ko je sve u tome još bio „žirant” i da li je sve ovo moglo da prođe bez neke vrste državno-političke podrške, ostaje da se vidi, ali puno toga ukazuje da je neko banke, ipak, ubeđivao u sigurnost tog posla.

Nameće se, međutim, i pitanje dvostrukih standarda tih istih banaka, od kojih jedna, zbog drastičnog pada dobiti u prvom polugodištu, doživljava sunovrat akcija na berzi. Kako je moguće da odobre tolike pare „kontroverznom” biznismenu, bez valjane zaštite, dok na drugoj strani, građane cede kao suvu drenovinu za par hiljada evra zajma, po kamatama koje mora da pokriju gubitke na drugoj strani.

Ovaj rašomon neće moći da se raspetlja bez države, koja ne može da bude izuzeta od dela odgovornosti za sve ono što se dešava oko izgradnje nacionalnog projekta zvanog Koridor 10, ali i zbog prodaje putarskih preduzeća na ovakav način.  Deset godina se pravi autoput i ceo posao poverava ljudima sumnjivog poslovnog morala, koji se zajme gde god stignu, za koje nijedan kredit nije skup, jer ne misle da ga vrate. U tom i takvom poslovnom miljeu, banke su samo deo mutnog mozaika kapitalizma srpskih boja.