С државом лакше до посла

Статистика запослености, колико год била невесела, ипак указује и на неке пожељне промене, макар у зачетку. Предузетим мерама држава је подстакла развој и запошљавање у сиромашним општинама. Субвенционисање отварања нових радних места у производњи дало је резултате, тврди економиста др Мирослав Здравковић, уредник сајта makroekonomija.org. Подаци званичне статистике о кретању запослености од почетка септембра 2010. до краја марта ове године казују да је у Рачи број запослених повећан са 1.050 на 2.236, а у Прокупљу са 7.432 на 8.206 лица.

У најкраћем, тамо где је и држава нешто „посејала”, дошли су страни инвеститори и никла су нова радна места.

Јужнокорејскакомпанија „Јура” купилаје у Рачи у априлу 2010. фабрику „Застава електро” за око три милиона евра. Обновила је постојеће хале, уградила опрему и уз државну дотацију од 4.500 евра за свако радно место почела производњу електричних инсталација за аутомобилску индустрију. У тој фабрици запослено је 1.330 радника.

„Јура корпорејшн” отворила је средином јуна у Нишу другу фабрику у Србији. У њој ће бити запослено 1.500 људи, а од државе је добила бесповратно укупно 10,5 милиона евра, односно 7.000 евра по новоотвореном радном месту.

Немачка компанија „Леони”, такође произвођач електричних инсталација за аутомобиле, купила је пре две године бившу фабрику ФИАЗ у Прокупљу. У обновљеним и опремљеним халама сада запошљава око 1.000 радника, а очекује се да ће до 2012. овде посао добити још 1.000 углавном младих људи из ове општине.

Министарство економије је у оквиру програма за подстицање директних инвестиција посредством Агенције за страна улагања и промоцију извоза (СИЕПА),фирми „Леони” одобрило 6,5 милиона евра, односно 5.000 евра по новоотвореном радном месту.

Ипак, број запослених још није почео да расте, па економисти закључују да криза у Србији није прошла, иако производња, извоз и бруто домаћи производ расту (у првом полугођу 2,2 одсто).

Здравковић указује да се од септембра прошле до марта ове године без посла чешће остајало у развијенијим деловима земље, што раније није био случај, док је централна Србија, без Београда, имала мало смањење броја запослених.

– Пад броја запослених у марту ове године, у односу на септембар прошле, био је нарочито велики у Београду и Војводини – каже Здравковић. – У Београду је у том периоду број запослених смањен за 11.241, штоје 56,5 одсто од укупног смањења, а у Војводини за 6.636, или 33,4 одсто од укупног смањења. Централна Србија, безБеограда, имала је мало смањење броја запослених – 2.021 лице, односно 10,2 процента од укупног смањења.

И овом приликом се показало да су највећи терет кризе у нашој земљи поднели запослени у малим и средњим предузећима, односно код предузетника.

– Пад броја запослених у предузетничком сектору био је највећи у Војводини – 11.432 лица, 53,3 одсто укупног пада, и Београду – 9.562 лица, 44,6 одсто, док је у централној Србији био занемарљив – 439 лица, односно два одсто – каже Здравковић.

Наш саговорник каже да је статистика открила да су у посматраном периоду без посла углавном остајали мушкарци.

У централној Србији, без Београда, повећан је број запослених жена за 9.837, а смањен мушкараца за 11.858. У Војводини је повећан број жена за 4.353, а мушкараца смањен за 10.989. У Београду је смањен број и запослених жена – за 612, и мушкараца – за 10.629.

Здравковић сматра да је знатнијем паду броја запослених у централним београдским општинама допринело и повећање неких такса.

– С обзиром на велики пад броја запослених у централним општинама Београда, било би корисно проучити утицај висине фирмарина и других локалних такса на одлуку предузетника где ће регистровати фирму – предлаже Здравковић.

А. Микавица