Кад пљачкаше тера малер

Не може свако да буде лопов. И за тај „посао” потребни су радно искуство, усредсређеност, мало талента, сналажљивости и памети. Филмска индустрија правила је од лопова чак уметнике, виртуозе на бравама и џеповима. За разлику од таквих, има лопова и пљачкаша чије су акције биле неспретне „за медаљу”, уз баксузлуке каквих нема ни у филмским сценаријима.

Прошлог викенда један тридесетогодишњак је у Новом Пазару украо „голфа”, али му је у Дрмановићима, код Нове Вароши, понестало горива, па је тамо украо „шкоду фелицију”. Међутим, и у „шкоди” је ускоро нестало бензина, па је на Бабића Брду ушао у једну „опел астру”. Није познато да ли је овај баксузни обијач аутомобила имао и премало возачког искуства, тек – „опел” се преврнуо чим је дошао у Нови Пазар. Тада је одустао од даље вожње украденим аутомобилима и ушао у аутобус за Сарајево, где га је ухапсила нововарошка полиција, а Основни суд у Пријепољу одредио му је притвор од 30 дана.

Треба, међутим, имати посебан „таленат” па паркирати украдено возило испред зграде директора полиције. То је догодило разбојницима који су у октобру 2007. године у Новом Београду, уз претњу пиштољима, отели „дачију логан”, са металном касом пуном новца. Паркирали су је у гаражи зграде у којој станује Милорад Вељовић, преко пута Основне школе „Младост” у Гандијевој улици. Будући да је аутомобил био обезбеђен ГПРС системом, акција полиције била је муњевита. Каса са новцем остала је недирнута јер пљачкаши нису стигли да је обију.

Иако лопове занима само плен, свака пљачка је опасна за безбедност људи. Нису ни сви лопови исти, али најопаснији су разбојници који обијају станове. Тада је за власника стана најбоље да не буде ту, да не би био тешко повређен или убијен. Полемике о нужној одбрани углавном се и воде поводом разбојништва у становима. Али, десетогодишња девојчица која је на пљачкаша потегла бејзбол палицу и осмогодишњи дечак који је дедином секиром јурио лопова, сигурно нису никада ни чули за „прекорачење граница нужне одбране”. У оба случаја, лопови су били убеђени да у становима нема никога, а побегли су у страху од храбре деце.

Има и пљачкаша који „падну” на „плану бекства”. Два младића која су на Теразијама отела ташну старијој жени, са планом да побегну таксијем, нису тог јутра слушала вести. Да јесу, знали би да таксисти баш тог дана штрајкују. Због недостатка те информације провели су се „као боси по трњу” – отели су ташну, нису нашли такси, па су улетели у тролејбус, који није могао даље од Славије јер су је блокирали таксисти. Полиција је ушла у тролејбус и ставила им лисице на руке.

Слично се провела и четворочлана банда 16. новембра 2007. године, после пљачке „Сосијете женерал банке” на Старом сајмишту. Отели су три милиона динара и 45.000 евра и побегли „форд ескортом” преко Бранковог моста, али су се заглавили у саобраћајној гужви. Тако су ухапшени свега десет минута после пљачке.

Сличан малер догодио се и двојици педесетогодишњака, који су 2008. године опљачкали стан на Вождовцу. После преметачине, у жељи да што пре побегну из зграде, ушли су у лифт, који је пропао у подрум и ту остао заглављен. Заједно са мајсторима за лифт, у зграду је стигла и полиција.

Један тридесетогодишњи студент је средином прошле године опљачкао Универзал банку у тржном центру „Пирамида” у Новом Београду. Ухапшен је зато што је изгубио драгоцено време откључавајући свој бицикл којим је намеравао да побегне.

Било је и пљачкаша који су предуго остали у банци, јер нису били задовољни пленом из шалтер-касе, па су тражили да се отвори сеф. То време било је довољно за долазак полиције.