Зa и против нове верзије „Име руже”

Након недавне најаве издавача „Бомпијани” да је Умберто Еко приредио скраћену верзију романа „Име руже” у намери „да поједностави извесне делове и освежи језик”, у књижевном свету распламсале су се полемике. Циљ је, како је објаснио издавач, да се роман учини прихватљивијим за „нове читаоце” скраћивањем дугачких описа, избацивањем неких ерудитских референци и делова текста на латинском језику.

По свему судећи, једна од идеја која је мотивисала писца да се поново позабави својим делом је и покушај да се, у све више дигитализованом свету, књига приближи новој генерацији читалаца, нарочито младим нараштајима који се полако удаљавају од лепе навике читања.

Писац, новинар и књижевни критичар Пјер Асулин у Културном додатку париског дневника „Монд” веома је оштро реаговао. Истакавши да је признати италијански интелектуалац и научник, ипак, прецењен као писац, рекао је: „Еко замишља да су младе генерације с почетка овог века мање образоване од претходних да би им понудио издање које треба да превазиђе њихово незнање.” За француског новинара, нова верзија свакако усрећује издавача, аутора и дистрибутера који се надају заради, али нема много заједничког са књижевношћу. „Има ли смисла ремоделирати митску књигу која је имала ретку срећу да доживи неподељени успех код читалаца и критике?”, пита Асулин.

У одбрану писца романа дефинисаног „као најкомпликованијег средњовековног трилера у људској историји” устао је други француски новинар и критичар Никола Гари оснивачActualittu.coM. Он сматра да је снага Ековог пројекта управо у придобијању нове читалачке публике која је књигу упознала на Интернету. „Аутор је показао да поседује занимљиву визију Интернета и нову идеју могућности културног преноса путем мреже”. За Гарија, жеља за поједностављењем је схватање реалности у којој „ниво воде опада сваке године”. На крају, одбацивши тезу да Еко жели да придобије лењу публику, новинар је приметио: „Зар не би било боље прво прочитати књигу, па онда коментарисати?”.

Француски „Монд” је својевремено уврстио „Име руже” (први пут објављен 1980)у 100 најзначајнијих наслова 20. века. Роман је преведен на 47 језика. У италијанским новинама се могло прочитати да сада, са новом верзијом, постоји шанса да роман буде увршћен и у класификацију најзначајнијих књижевних остварења 21. века.