Za i protiv nove verzije „Ime ruže”

Nakon nedavne najave izdavača „Bompijani” da je Umberto Eko priredio skraćenu verziju romana „Ime ruže” u nameri „da pojednostavi izvesne delove i osveži jezik”, u književnom svetu rasplamsale su se polemike. Cilj je, kako je objasnio izdavač, da se roman učini prihvatljivijim za „nove čitaoce” skraćivanjem dugačkih opisa, izbacivanjem nekih eruditskih referenci i delova teksta na latinskom jeziku.

Po svemu sudeći, jedna od ideja koja je motivisala pisca da se ponovo pozabavi svojim delom je i pokušaj da se, u sve više digitalizovanom svetu, knjiga približi novoj generaciji čitalaca, naročito mladim naraštajima koji se polako udaljavaju od lepe navike čitanja.

Pisac, novinar i književni kritičar Pjer Asulin u Kulturnom dodatku pariskog dnevnika „Mond” veoma je oštro reagovao. Istakavši da je priznati italijanski intelektualac i naučnik, ipak, precenjen kao pisac, rekao je: „Eko zamišlja da su mlade generacije s početka ovog veka manje obrazovane od prethodnih da bi im ponudio izdanje koje treba da prevaziđe njihovo neznanje.” Za francuskog novinara, nova verzija svakako usrećuje izdavača, autora i distributera koji se nadaju zaradi, ali nema mnogo zajedničkog sa književnošću. „Ima li smisla remodelirati mitsku knjigu koja je imala retku sreću da doživi nepodeljeni uspeh kod čitalaca i kritike?”, pita Asulin.

U odbranu pisca romana definisanog „kao najkomplikovanijeg srednjovekovnog trilera u ljudskoj istoriji” ustao je drugi francuski novinar i kritičar Nikola Gari osnivačActualittu.coM. On smatra da je snaga Ekovog projekta upravo u pridobijanju nove čitalačke publike koja je knjigu upoznala na Internetu. „Autor je pokazao da poseduje zanimljivu viziju Interneta i novu ideju mogućnosti kulturnog prenosa putem mreže”. Za Garija, želja za pojednostavljenjem je shvatanje realnosti u kojoj „nivo vode opada svake godine”. Na kraju, odbacivši tezu da Eko želi da pridobije lenju publiku, novinar je primetio: „Zar ne bi bilo bolje prvo pročitati knjigu, pa onda komentarisati?”.

Francuski „Mond” je svojevremeno uvrstio „Ime ruže” (prvi put objavljen 1980)u 100 najznačajnijih naslova 20. veka. Roman je preveden na 47 jezika. U italijanskim novinama se moglo pročitati da sada, sa novom verzijom, postoji šansa da roman bude uvršćen i u klasifikaciju najznačajnijih književnih ostvarenja 21. veka.