По угледу на Европу

"Уметност и национална идеја у 19. веку" (издавач Завод за уџбенике и наставна средства из Београда) је докторска дисертација Ненада Макуљевића, професора на Катедри за историју уметности новог века на Филозофском факултету у Београду, на предмету Историја српске уметности новог века. Ненад Макуљевић је у свом научном раду посвећен проучавању уметности и визуелне културе 19. века и то посебно области њихове идеолошке и политичке употребе. Књига "Уметност и национална идеја у 19. веку" је проистекла из ранијих проучавања професора Макуљевића српске профане и црквене уметности 19. века. 

У овој књизи аутор показује спрегу утицаја између уметности и друштва. Ликовне представе нису само естетско поље већ напротив, веома су ангажоване. Новија истраживања у области историје уметности у Европи показала су да су многе ликовне представе које су биле тумачене само са естетског становишта, у ствари имале јак политички значај.

– Мој циљ је био да утврдим однос уметности и националне идеје у 19. веку. Резултати истраживања су показали да он није био последица "случајне" или неке екстремне ситуације већ да се ради о сложеном систему међусобних односа који су били присутни у свим европским срединама тога времена. Када посматрамо новију српску историју, видећемо да у 19. веку долази до јасног формулисања и спровођења националне идеје. Значај националне идеје није само у томе да постоји свест о једној нацији већ да се у име те нације делује. Веома јасно се као водећи друштвени идеал истиче да се живи, ствара и умире у име нације. Обнова државности код Срба, успостављање нових владарских династија, политичке борбе, постављање националног питања у Хабсбуршкој и Османској империји условили су и потребу одговарајуће ликовне продукције која је требало да одговори на све ове околности – било да пропагира владара, одређену политичку стратегију или да, на крају крајева, утврди и покрене национална осећања, објашњава Ненад Макуљевић.

Зато су уметност и визуелна култура имали двоструки карактер: истовремено су креирали стварност и били условљени њоме.

Као најважнији носиоци  националне уметности 19. века код Срба издвајају се Димитрије Аврамовић, Ђорђе Крстић и Михајло Валтровић, будући да су они и теоријски обликовали становишта о уметности према оквирима постављеним у европским теоријама уметности.

У својим проучавањима професор Ненад Макуљевић запажа сличности између размишљања Димитрија Аврамовића и појединих немачких сликара који су видели своју мисију у стварању националне уметности. Уметници су били активни борци за стварање нације, што је одредило ангажованост њихових дела.

– Током рада на овом истраживању закључио сам да постоји паралела између ставова које су имали наши сликари и ставова које су о уметности имали немачки сликари. Феномен односа уметности и националне идеје указао ми је на његову интернационалност с једне стране, а са друге стране, време када је ово истраживање рађено условило је извесну осетљивост на ту врсту феномена. Моја почетна интересовања проистекла су из сазнања да је национализам 19. века интернационални феномен, што показују савремена истраживања из различитих области хуманистичких наука. То јасно одваја ову праксу од наше ситуације из деведесетих.

Радећи неколико година на овом истраживању, аутор књиге "Уметност и национална идеја у 19. веку" као најважније издваја сазнање о томе колико је ова пракса била развијена код Срба.

– У време када сам започињао рад на овој теми није много писано о том феномену, али како сам наилазио на резултате истраживања у различитим срединама, изненадило ме је откриће да је сваки феномен који је био препознаван у некој другој средини, био присутан и овде, у нашој. То говори о озбиљности средине која је продуковала такву уметност, што значи да су уложени велики интелектуални и уметнички напори. Принципи на којима је то спровођено потпуно су засновани на онима какви су владали у свету.

Коришћење савремених европских принципа условило је да се у српској средини у 19. веку на један развијени начин приступи проучавању и изградњи националне културе, произвођењу и проглашавању споменичког наслеђа, коришћењу историзма и алегоријског говора, култу историје и народа, одређивању и пропагирању националних хероја, истицању националног идентитета у приватној и јавној сфери...

-------------------------------------------------------------------------

У самом врху традиције

– Многа дела "уметности нације" и начини на који су изведена по вештини спадају у сам врх академске традиције 19. века. Неки од уметника, попут Ђорђа Крстића, добијали су многобројне награде на европским академијама. Иако је ова уметност стварана у име нације, она је заправо стварана на тадашњим европским принципима. Европска је и по дометима и по идејама које су се у том тренутку развијале, али и по начину на који је реализована. Зато уметност настала за националне потребе истовремено показује европске домете тадашње српске културе, али и способност да се уоче актуелни проблеми и према њима уметнички делује, каже Ненад Макуљевић.