Сли­кар­ство иза затворских ре­ше­та­ка

Уметност је још једном показала да не познаје границе. На привредној јединици Казнено-поправног завода у Сомбору, протеклог викенда, осуђеници из 12 српских затвора и уметници из Војводине и Републике Српске заједно су представили своја уметничка дела. Платна на која су преносили своје визије, наде, емоције, немире и страхове изложили су на ликовној колонији „Елан“ која је одржана по 16. пут.

– Ликовна колонија „Елан“ јединствена је по својој концепцији и свему ономе што је прати. Као таква заузела је истакнуто место на мапи ликовних сазива не само у Сомбору и Србији, него и у регији. Ове године на колонијијеучествовало 14 осуђеника из 12 установа за извршење кривичних санкција. Несебичну помоћ и у раду и око организације пружили суМиленкоБуиш, МихајлоМилошевић, Светислав Шљукић и Раде Драгић који су већ 15 година редовни учесници. Свој допринос дали суи многи други истакнути уметницииз Београда, Сомбора, Апатина, Врбаса, Куле, Сивца, Палића, Сремске Митровице, Банатског Новог Села, Бачког Доброг Поља и Рогатице из Републике Српске – каже за „Политику“ Зорана Вучићевић, портпаролка Управе за извршење кривичних санкција Министарства правде.

Ликовна колонија „Елан“, према речима њеног иницијатора психолога Петра Трбојевића, покренута је да би Казнено-поправни завод у Сомбору обезбедио фонд слика чија је функција била преваспитавање осуђеника.

– Пракса у заводу показала је дапростор с делима ликовних уметника утиче на понашање осуђеника у позитивном смислу. Јер боје су светлост, а светлост је енергија, а енергија утиче на понашање људи – рекао јеТрбојевић, који и данас, иако је у пензији, помаже својим саветима да би ова манифестација била што успешнија.

Никола Илић, управник завода, и Александар Хинић, начелник службе за третман, потврђују успех у ресоцијализацији осуђених лица уз помоћ ликовних дела и наглашавају да ниједна слика која се налази у заједничким просторијама и холовима у којима бораве осуђена лица није огребана нити оштећена на било који други начин. 

Ове године прву награду на „Елану“ освојио је Мирза Жупљанин из Казнено-поправног завода у Ћуприји за дело „Без назива“. Друго место припало је штићенику Окружног затвора у Краљеву Зорану Савковићу за рад под називом „Плес ждралова“, док су треће место заузели Богдан Арсенијевић и Илија Бјелић из Окружног затвора у Београду за мозаик који је тако и назван.

У досадашњем раду колоније учествовало је више од 200 сликара из земље и иностранства који су заводима поклонили преко 800 уметничких дела. Једно од њих је скулптура „Рука“ академског вајара Вукашина Миловића, која се налази на улазу у привредну јединицу „Елан“ КПЗ-а у Сомбору.

Веза ове привредне јединице и уметника почела је давне 1980. године када су у овој привредној јединици осуђеници, у оквиру радног ангажовања, почели да израђују предмете од дрвета као што су штафелаји, рамови, палете...

----------------------------------------------

Капацитети

Казнено-поправни завод у Сомбору је установа отвореног типа. У посебном одељењу Завода, које је затвореног типа, налазе се притвореници оба пола с подручја Окружног суда у Сомбору.Капацитет КПЗ у Сомбору је око 200 особа: 50 у отвореном одељењу и 150 у притворској јединици. Просечно бројно стање је око 130 лица.

Зграда отвореног одељења је нов објекат који се налази око четири километара од центра града, и у функцији је од 1999. године. Рађена је наменски за смештај примарно осуђених лица и конципирана је према свим савременим пенолошким критеријумима.

----------------------------------------------

Жупанијска капела, па затвор

Према писаним документима затвор у Сомбору постоји од краја 19. века. Зграда притвора у оквиру које се сада налази и управа Казнено-поправног завода подигнута је као жупанијска капела 1882. године и рађена је у барокном стилу са торњем у централној оси.

Од 1978. године ради као самостална установа за извршење казне затвора за осуђена лица са територије општина Сомбор, Апатин, Кула и Оџаци. Од „Затвора у Сомбору“ 1990. године, преко „Окружног затвора у Сомбору“, Уредбом Владе Републике Србије 1998. године о оснивању завода за извршење заводских санкција установа прераста у Казнено-поправни завод у Сомбору и постаје један од пет казнено-поправних завода отвореног типа.