Париз ишчекује оклеветаног ДСК

Париз никад није најбоље разумео амерички осећај за правдољубивост, али афера са Домиником Строс Каном, уверила је Французе да су у Новом свету побркане основне норме Старог континента.

Бивши шеф Међународног монетарног фонда, проглашен је у Америци кривим пред целим светом, пре него што је уопште и одлучено да ли ће му се судити или за то нема основа.

Пре три месеца, њујоршки плавци су Строс Кана извели из авиона и пред целим светом му ставили лисице на руке, држали га у затвору и у кућном притвору. Све искључиво на основу описа хотелске собарице, имигранткиње из Гвинеје, која је тврдила да је брутално силована.

Прекјуче је речено да тужилаштво одустаје од оптужнице јер је главна сведокиња, собарица у хотелу Софител, ухваћена у више узастопних лажи и превртљивих исказа.

Окружни тужилац је изашао са документом, од 25 страница, у коме објашњава зашто неће да покрене судски процес против оклеветаног ДСК.

Нафисатоу Диало је већ једном пред имигрантским властима тврдила да је силована у Гвинеји – како би добила азил у САД. Поверовали су јој, а испоставило се да је цела прича измишљена. Сутрадан по сусрету са ДСК, у хотелу Софител , собарица је са својим пријатељем који због дроге седи у затвору, водила разговор који су судски истражитељи превели.

„Не брини, знам шта радим”, рекла је свом земљаку који је имао приступ њеном банковном рачуну: „То је човек са много пара”.

У међувремену Доминик Строс Кан је из затвора поднео оставку на функцију у ММФ-у, истекао је датум за пријаву председничких кандидата из Социјалистичке партије, чији је члан, а против њега се дигла велика галама, чак и у Француској, која тврди да не жели да завирује у кревете својим политичарима.

Није изостало ни узајамно пребацивање. Французи су од Американаца оптуживани да су засењени високом класом и да ниподаштавају исказ црне собарице, само зато што је имигранткиња и припада онима који су потражили бољи живот у обећаној земљи.

Из Париза су узвраћали да је свака особа невина док се не докаже супротно, а Њујорк је поносно одговарао да би Строс Кан, да није притворен, сигурно побегао у Француску и никад не би могло да му се пресуди за овај „тежак злочин”.

Париз после свега очекује скори повратак оклеветаног који је у међувремену остао без посла. Да ли ће после летњег кошмара коме је био извргнутуспети да се одбрани од оптужби за покушај силовања које су у међувремену поднеле поједине Францускиње?

Да ли ће имати воље и снаге да настави политичку каријеру која је до маја била у блиставом успону, без обзира што га је и тада био глас да је непоправљиви женскарош.

Према првим реаговањима из Париза, Строс Кан би можда могао да се врати на политичку сцену, ако би то желео. Премда је рок за пријаву кандидата међу социјалистима прошао средином јула, када је њујоршки тужилац већ знао да собарици није веровати сваку реч, партија је спремна да на неки начин модификује правила, како би пружила шансу Строс Кану.

Испитивање јавног мњења указују да ни Французи нису спремни да свог некадашњег миљеника приме потпуно раширених руку.

Пре кобног 13. маја, 50 одсто Француза желело је да га види на председничкој функцији. У јуну је подршка оклеветаном ДСК пала на 26 одсто. Али у јулу, када је почело да се прича о непоузданим исказима дотичне жртве, подршка свргнутом шефу ММФ-а је опет порасла на 32 одсто. Шта би било када би се из америчке голготе вратио чистих руку?

Све је могуће, али тешко је замислити чак и у Француској да ће ДСК после свега што се чуло о њему и његовом кревету, моћи да се врати у високу политику, сматрају једни. Други, пак, мисле да човек са таквим бриљантним квалитетима лако може да превазиђе лажне оптужбе због којих је прекинут његов успон.

То што је ванбрачног секса ипак било, а што не спори ни одбрана ДСК, уопште не брине Французе. Ни евентуалну прву даму, Строс Канову другу супругу, која му је све време у Њујорку пружала безрезервну подршку.

Французе би једино могло да забрине ако су, прочитавши многе детаље из његове биографије, схватили да би Строс Кан био председник који је спреман да због „пречих послова” , запостави државне интересе. А једна од његових бивших љубавница, такође црнкиња, је пре месец дана, описујући до у детаље њихову међусобну „фаталну привлачност” можда дала најтачнију дијагнозу његове личности:

„Мислим да он никада заиста није ни желео да буде председник. Довољно је паметан да зна да би тако висока функција онемогућила да се несметано посвети ономе што највише воли –– сексу”, рекла је ова дама која се нудила да у сваком процесу сведочи у његову корист.