Четвртак, 25.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Лепо пева кларинет

Лепо пева кларинет
Анте Гргин: "Кларинет - краљ у оркестру" Фотодокументација Политике

Наслов вечерашњег концерта у сали Београдске филхармоније – "Ауторско вече Анте Гргина – 40 година уметничког рада" – скоро све каже. Пре је вест него наслов. Али, ако мало уђемо у детаље: ово музичко вече нам познатог кларинетисту у првом реду представља као композитора, иако ће, разуме се, и он свирати своју музику. Међу солистима на концерту, који ће почети у 20 сати, су и кларинетисти Вељко Кленковски и Огњен Поповић, затим виолинисткиња Ксенија Милошевић, флаутисткиња Марина Ненадовић и трубач Младен Ђорђевић. На подијуму ће бити и један од водећих бугарских диригената – Јордан Дафов, иначе директор Софијске филхармоније.

Ако се осврнемо 40 година уназад, онда младог Анту Гргина (1945), Далматинца из Каштела Новог, видимо у Београду, као студента у класи Бруне Бруна и ускоро готовог кларинетисту коме се смешка лепа каријера. То се и остварило. Награде које су се током година низале и успешни музички изласци у свет то су само потврђивали. Давно је он постао виђени члан Београдске филхармоније, доцније и Ансамбла за Нову музику, али и педагог на ФМУ који ствара нове генерације београдских кларинетиста.

Интервју

● У музику сте ушли преко клавира. Каквом вас је то чаролијом звук кларинета одвукао на своју страну?

– Десило се то једног давног лета када сам чуо нашег чувеног кларинетисту Миленка Стефановића. Свирали су они сваке суботе у хотелу "Палас" у Каштелима, а ми клинци, у оним летњим јурњавама за девојкама, стизали смо и тамо. И, када сам чуо кларинет у изванредном свингу данас покојног Дарка Краљића одлучио сам да променим инструмент. Са школовања у Београду у Сплит се вратио мој први професор Бискуповић и ја сам после кренуо његовим стопама – на Академију у Београд.

● Данас сте Ви тамо професор. Чему најпре научите своје студенте?

– Кларинет је, да тако кажем, један брзински инструмент. И за то се мора бити технички спреман. Али, постоји оно што је најбитније за његов звук и што понекад чујете од диригената: "Певај, певај...". Што ће рећи, дај душу! Е, то вам је кларинет, изнад свега. Колико год да је хитар и виртуозан, он је у суштини један лирски, кантиленски инструмент. Ако је у оркестру обоа краљица, кларинет је онда сигурно краљ. Погледајте симфонијску музику, или оперску, она најемотивнија места обично су резервисана за кларинет због његове специфичне боје. Чујте само "Тоску", "Травијату", Чајковског... То преносим на моје студенте. Тренутно их имам 14 а требало би само шест. Међутим, када ми дођу на пријемни и видим како су добри и талентовани, ја не могу да их не примим, мада ми то неки мало пребацују.

● Овога пута Ви се, пре свега, представљате као композитор... Зашто кажете да је компоновање ваш хоби?

– Ја сам рано почео да компонујем, али за то обично нисам имао довољно времена. Према томе, ја сам одувек био кларинетиста, а ово друго је, ипак, мој хоби. Годило ми је, наравно, када ми је моја добра пријатељица покојна Љубица Марић казала: "Знаш Анте, ти си написао много више него неки наши композитори". Они који су примарно били то.

● Не само кларинет већ и други дувачки инструменти љубимци су композитора Гргина?

– Готово све што сам написао било је то за инструменте, посебно дувачке. Њима свима сам се одужио, осим тромбону. Али, мислим ја и на то. За мене су иначе знали да кажу: "Гргин све пише под прстима". Онда одговарам: "И Моцарт је под прстима, није ваљда ногама". Ја све то зовем "ђелозија". Иначе, мени су блиски звуци популарне музике, џеза, евергрин хармоније, балкански ритмови... Енрико Јосиф ми је давно препоручио да се држим тога, јер ми то лежи. То је музика пријатна за свакога, није баш нека порука човечанству, али је добра.

● Да ли у овом часу можда имате неку велику поруку човечанству...?

– Немам. Рекли су их толики велики пре мене. Ево, рецимо Росини: "Музика се прави да се даје из душе души, из срца срцу". Има ли лепше поруке? Ако није тако, ако је без емоције, за мене то и није музика. Не пишем музику и не свирам је да бих плашио људе, већ да се радују, да им буде лепо.                                                          

--------------------------------------------------------------------------

Кроз евергрин до "Џезерице"

● Ваш вечерашњи програм носталгично звучи... Можда због оних "40 година"...?

Ту су композиције које досад нису свиране осим једне. Па, процените. Она једна је мој стари "Кончертино" из 1967. године, лако џезиран па га популарно зову "Џезерица", којом ће се концерт завршити. Виолинисткиња Ксенија Милошевић, рецимо, свираће "Баладу", насталу у мојој најранијој младости на тему једног далматинског шлагера; флаутисткиња Марина Ненадовић "Малу причу", мој омаж композитору Милану Котлићу, аутору песме истог назива коју је некад врло успешно изводила Нада Кнежевић; први трубач Младен Ђорђевић извешће "Лауру", фантазију за трубу и оркестар, инспирисану евергрином – "Лауром" покојног Брауна.
Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.