Шљива водећа у производњи воћа

Производња шљива у Србији обухвата готово 40 одсто укупне продукције воћа, а према проценама стручњака, унапређењем шљиварства могли би да се постигну још значајнији ефекти, посебно у извозу. Србија по производњи шљиве заузима друго место у Европи, а то воће у нашој земљи заузима прво место како по засађеној површини, тако и по производњи, изјавио је Танјугу помоћник министра пољопривреде и трговине Милош Миловановић.

„Укупан број родних стабала у 2010. години у Србији износи 41,2 милиона, од чега је 94 одсто у централној Србији”, навео је Миловановић и додао да просечан принос шљиве у последњих пет година износи 14 килограма по стаблу. У традиционално подигнутим засадима шљиве, са густином садње од око 400 садница по хектару и застарелим сортиментом, принос је око осам килограма по стаблу, прецизирао је Миловановић.

„У савременим интензивним засадима шљиве којих је све више, са густином садње од 800 до 1.200 садница по хектару, применом савремене технологије и агротехничких мера, као и одговарајућим сортиментом, постиже се принос од 16 килограма по стаблу, односно од 20 до 30 тона по хектару”, истакао је Миловановић.

Он је указао да су основни узроци ниског приноса шљиве у старим засадима –вирус шарке, неадекватна сортна структура (сортимент) и екстензивна, уситњена производња. Шљива се узгаја на територији целе Србије, али су традиционални рејони гајења шљиве западна Србија и Шумадија, казао је Миловановић, додајући да највише стабала шљиве има у шумадијском, колубарском, мачванском, златиборском, топличком и моравичком округу.

Шљива је прошле године у укупној продукцији воћа (1,07 милиона тона) у нашој земљи учествовала са 39,7 одсто, односно 426.846 тона, а лане је забележено повећање извоза шљива из Србије од 38,9 одсто у односу на 2009, рекао је он.

Србија је у односу на укупну количину шљиве коју је произвела у 2010. години, извезла 15 одсто, односно 66.420 тона, а у укупној вредности извоза воћа у 2010, шљива је учествовала са 15 одсто (54,2 милиона долара), прецизирао је Миловановић. У свежем стању се извезе 65 одсто шљиве, смрзнуте – 25 одсто и сушене – 10 одсто, а, како је истакао Миловановић, извоз свих категорија шљиве има тенденцију благог раста.„Највише се извози свежа, а од 2008. године почиње и извоз смрзнуте шљиве. Сува шљива у последњих пет година учествује у укупном извозу шљиве са девет до десет одсто”, казао је Миловановић.

Евица Михаљевић из асоцијације „Плодови Србије” изјавила је Танјугу да је из Србије за првих седам месеци 2011. из Србије извезено укупно 17.700 тона шљиве, и то 5.000 тона свеже шљиве, 10.000 тона замрзнуте, 1.200 тона суве шљиве и 1.500 тона пекмеза.

Свежа шљива из Србије углавном је „отишла” пут Русије где је пласирано 90 одсто тог воћа, а остатак је извезен углавном у земље у окружењу, Мађарску, Аустрију…, навела је Михаљевић. Михаљевић је напоменула и да је август „ударан” месец за шљиву, али да је већ сигурно да ће извоз тог воћа ове године бити „ако не виши, онда на нивоу прошле године”.

Замрзнута шљива се највише извози у Немачку, Аустрију, Холандију, Белгију и Швајцарску, сува шљива на руско и европско тржиште, а „натурални” пекмез без додатка шећера у европске земље – Немачку, Аустрију, казала је она. Говорећи о перспективи извоза тог воћа, Михаљевић је казала да је циљ да сува шљива нађе веће тржиште.

----------------------------------------------------------------------

По­че­ли Да­ни шљи­ве

Бла­це – Де­ве­та по ре­ду ма­ни­фе­ста­ци­ја Да­ни шљи­ве, по­че­ла је ју­че у Бла­цу. На штан­до­ви­ма, у цен­тру ове ва­ро­ши­це из­ме­ђу Ја­стреп­ца и Ко­па­о­ни­ка, из­ло­же­ни су нај­ква­ли­тет­ни­ји пло­до­ви ра­зних со­ра­та шљи­ва, као и ра­зно­вр­сних пре­ра­ђе­ви­на од овог во­ћа: џе­мо­ви, слат­ка, пек­ме­зи, со­ко­ви и, из­над све­га – ра­ки­је.

По га­је­њу шљи­ва блач­ки крај је по­знат у це­лој зе­мљи. Ов­де, на­и­ме, про­сеч­но по ста­нов­ни­ку и по зе­мљи­шној по­вр­ши­ни, има нај­ви­ше за­са­да шљи­ва у Ср­би­ји – пре­ко два ми­ли­о­на ста­ба­ла.

То­ком Да­на шљи­ва би­ће при­ре­ђе­но низ кул­тур­них и при­вред­них ма­ни­фе­ста­ци­ја. Би­ра­ће се нај­бо­ља ра­ки­ја, нај­бо­љи шљи­вик, нај­бо­љи из­ло­жбе­ни штанд, нај­бо­ље тра­ди­ци­о­нал­но је­ло ово­га кра­ја, на­рав­но и „мис шљи­ва”. При­вред­ни­ци ће одр­жа­ти са­ве­то­ва­ња и договорe за Окру­глим сто­лом, а естрaдни умет­ни­ци за­ба­вља­ће гра­ђа­не на тр­гу.

Д. Б.

----------------------------------------------------------------------

Пра­зник шљи­ве у Осе­чи­ни

Осе­чи­на– Ше­сти Са­јам шљи­ва, на ко­јем уче­ству­је ви­ше од 200 из­ла­га­ча из Ср­би­је и ре­пу­бли­ка бив­ше Ју­го­сла­ви­је, отво­рен је пре­кју­че у Осе­чи­ни.

Са­јам се за­вр­ша­ва су­тра, а ор­га­ни­за­то­ри оче­ку­ју 20.000 по­се­ти­ла­ца.

Ми­ни­стар за кул­ту­ру, ме­ди­је и ин­фор­ма­тич­ко дру­штво Пре­драг Мар­ко­вић под­се­тио је при­сут­не при­ли­ком отва­ра­ња Сај­ма да је шљи­ва „по­ма­ло за­бо­ра­вље­на” у Ср­би­ји. „Др­жа­ва Ср­би­ја по­ма­же се­ља­ка, али не­до­вољ­но јер не­ма нов­ца због то­га што се но­вац из­два­ја од по­ре­за ко­ји се уби­ра и од се­ља­ка”, ка­зао је он.

У Под­го­ри­ни, чи­ји су цен­три Осе­чи­на и Пец­ка, го­ди­шње се про­из­ве­де око 18.000 то­на шљи­ва са ми­ли­он ста­ба­ла тог во­ћа на око 3.000 хек­та­ра.

Ло­кал­на са­мо­у­пра­ва је 2010. го­ди­не под­сти­цај­ним сред­стви­ма по­мо­гла по­ди­за­ње но­вих 50 хек­та­ра шљи­ви­ка.

Бе­та