Траћење времена

У свим добро организованим и успешним земљама реч гувернера централне банке ослушкује се с посебном пажњом, јер први човек државних финансија није обична фигура.
За разлику од нас, где се са сваком новом политичком гарнитуром мења и шеф НБС, у свету стабилних економија и финансија, као што је то рецимо Америка, то се чини само када се мора.
Углавном због "биологије" – позних година живота гувернера, или ако оде са овог света за време мандата.
Коначно, и зашто би га мењали ако добро ради свој посао.

Због тога се свако његово појављивање у јавности, пошто то чини веома ретко, посебно темпира, а посвећени у финансије чак данима покушавају да докуче зашто се баш тада, а не пре или касније – огласио. Неретко и индекси на берзама покажу по неки знак "нервозе" због онога што је гувернер назначио.

Пошто ми, такви какви јесмо, још не спадамо у ред држава у којима се држи до финансијске и друге дисциплине, а још мање до угледа државних институција, међу које спада и функција гувернера, његове речи и изјаве, нажалост, немају много већи значај од обичне временске прогнозе.

Наш гувернер НБС, Радован Јелашић, колико јуче је упозорио на опасно оклевање са формирањем нове владе и скупштине. То траћење времена може нам се лако осветити. А како? Па скупљим новцем. Јер, ако централна монетарна власт нема смернице економске политике нити ваљане буџетске оквире, њено вођење новчане политике пре ће личити на тумарање по мраку него на озбиљан и одговоран посао.

Тренутни положај гувернера НБС данас још додатно компликује и предстојеће конституисање скупштине на чијој првој седници, сходно Уставном закону, треба, између осталог, да се бира нови гувернер. Да ли ће у том бирању бити и реизбора садашњег гувернера, како се у последње време може чути, као о сасвим извесној ствари, у овом часу није од већег значаја.

Тек гувернер Јелашић је упозорио да Србија, оваква каква јесте, не само због Косова и Метохије или Хага, већ због ње саме и свеопште блокаде политичких и државних институција – "има све мање времена". Оно нам је, каже, све оскуднији ресурс. Пошто је време – новац, а имамо га све мање, неко нам сиромаштво, дакле, не "гине".

Чини се, ипак, да његова порука није имала тај смисао. Суштина гувернеровог упозорења, које изгледа мало ко слуша, а најмање најодговорнији за економску снагу и стабилност ове земље и њених грађана, што неповратно протиче још једна реформски изгубљена година у обећаном оштром шпринту ка Европској Унији. Дотле се реформски удружена коалиција још нагађа око деобе функција и расподеле ресора.

Ко зна, можда је клај-клај темпо спор само за малобројне и нестрпљиве, а не и за актуелне политичке актере, јер се Европи ионако никуда не жури. Па што бисмо и ми? Или, можда, гувернер говори о некој другој димензији времена о коме, можда, није певала ни легендарна Десанка Максимовић.