Traćenje vremena

U svim dobro organizovanim i uspešnim zemljama reč guvernera centralne banke osluškuje se s posebnom pažnjom, jer prvi čovek državnih finansija nije obična figura.
Za razliku od nas, gde se sa svakom novom političkom garniturom menja i šef NBS, u svetu stabilnih ekonomija i finansija, kao što je to recimo Amerika, to se čini samo kada se mora.
Uglavnom zbog "biologije" – poznih godina života guvernera, ili ako ode sa ovog sveta za vreme mandata.
Konačno, i zašto bi ga menjali ako dobro radi svoj posao.

Zbog toga se svako njegovo pojavljivanje u javnosti, pošto to čini veoma retko, posebno tempira, a posvećeni u finansije čak danima pokušavaju da dokuče zašto se baš tada, a ne pre ili kasnije – oglasio. Neretko i indeksi na berzama pokažu po neki znak "nervoze" zbog onoga što je guverner naznačio.

Pošto mi, takvi kakvi jesmo, još ne spadamo u red država u kojima se drži do finansijske i druge discipline, a još manje do ugleda državnih institucija, među koje spada i funkcija guvernera, njegove reči i izjave, nažalost, nemaju mnogo veći značaj od obične vremenske prognoze.

Naš guverner NBS, Radovan Jelašić, koliko juče je upozorio na opasno oklevanje sa formiranjem nove vlade i skupštine. To traćenje vremena može nam se lako osvetiti. A kako? Pa skupljim novcem. Jer, ako centralna monetarna vlast nema smernice ekonomske politike niti valjane budžetske okvire, njeno vođenje novčane politike pre će ličiti na tumaranje po mraku nego na ozbiljan i odgovoran posao.

Trenutni položaj guvernera NBS danas još dodatno komplikuje i predstojeće konstituisanje skupštine na čijoj prvoj sednici, shodno Ustavnom zakonu, treba, između ostalog, da se bira novi guverner. Da li će u tom biranju biti i reizbora sadašnjeg guvernera, kako se u poslednje vreme može čuti, kao o sasvim izvesnoj stvari, u ovom času nije od većeg značaja.

Tek guverner Jelašić je upozorio da Srbija, ovakva kakva jeste, ne samo zbog Kosova i Metohije ili Haga, već zbog nje same i sveopšte blokade političkih i državnih institucija – "ima sve manje vremena". Ono nam je, kaže, sve oskudniji resurs. Pošto je vreme – novac, a imamo ga sve manje, neko nam siromaštvo, dakle, ne "gine".

Čini se, ipak, da njegova poruka nije imala taj smisao. Suština guvernerovog upozorenja, koje izgleda malo ko sluša, a najmanje najodgovorniji za ekonomsku snagu i stabilnost ove zemlje i njenih građana, što nepovratno protiče još jedna reformski izgubljena godina u obećanom oštrom šprintu ka Evropskoj Uniji. Dotle se reformski udružena koalicija još nagađa oko deobe funkcija i raspodele resora.

Ko zna, možda je klaj-klaj tempo spor samo za malobrojne i nestrpljive, a ne i za aktuelne političke aktere, jer se Evropi ionako nikuda ne žuri. Pa što bismo i mi? Ili, možda, guverner govori o nekoj drugoj dimenziji vremena o kome, možda, nije pevala ni legendarna Desanka Maksimović.