Жестоки основци

Двојица "петака" у краљевачкој основној школи "Чибуковачки партизани", пред почетак ускршњег распуста, усред часа, физички су напали професорку српског језика Боју Трпковић. На такав поступак "жестоких основаца" поменута професорка реаговала је плачем, на срећу заштитила су је друга деца и колеге, тако да је за разлику од колеге из Горњег Милановца, о коме је "Политика" писала, прошла без озбиљнијих повреда. Не скрива директорка школе Славомирка Мартић да се поменути догађај десио и каже да још испитује детаље, а онда ће уследити одлука о евентуалном кажњавању криваца.

У међувремену, тврди директорка Мартић за "Политику", о томе је било речи на скупу свих директора овдашњих основних школа, помињани су слични случајеви, као и ђачки "несташлуци", у некој блажој варијанти попут претњи, псовки, омаловажавања професора којих је тако рећи свакодневно. Тако изгледа да је сада васпитни ћошак све чешће резервисан за наставнике, поготово што многи од њих не смеју, или не умеју, да реагују на овакво понашање ђака. Свесни су помањкања ауторитета, а кажу да су и без икакве правне заштите. Насупрот њима ђаци, иако основци, свесни су чињенице да су прописи на њиховој страни.

Уз несумњив допринос и самих професора слабљењу њиховог ауторитета у учионици истина је да Закон о основној школи, усвојен почетком деведесетих, кројен у прилог тадашњем циљу стварања школе, како се тада говорило, по дечијој мери. Тако санкције за најтеже повреде ђачких обавеза, попут туча, крађе, фалсификата оцена, конзумирања алкохола, верске и националне нетрпељивости... уистину и нису казне. Реч је о укору наставничког већа уз могућност смањења оцене из владања која се, ако је у питању јединица, не рачуна у просек успеха. Несташни ђак се не може искључити из школе, јер је основно образовање обавезно, а премештај у другу школу могућ је само уз сагласност родитеља.

Признаје додуше и Светлана Филиповић, републички просветни инспектор у Краљеву, да овакве санкције не погађају баш неваспитану и безобразну децу, али додаје да казне и кажњавање нису једини и најефикаснији лек. Неопходно је, тврди, превентивно деловање о чему је за "Политику" говорила Весна Шапоњић, просветни саветник, која најпре истиче "да нема пречег циља од школе без насиља". Она посебно објашњава да је у току реализација једног таквог пројекта којим је нажалост обухваћено само 70 основних школа у Србији.

Тај програм, између осталог, подразумева едукацију школског особља у управљању конфликтима, обуку наставника у вештини комуникације у таквим ситуацијама. Програм препоручује и договор о правилима понашања између наставника, ђака и родитеља у свакој школи. Поједини педагози не спорећи неопходност превентиве и договарања томе ипак додају сазнање о "недемократској" пракси у већини европских земаља где школе уместо поменутих договора о правилима, која се код нас обично не поштују, са родитељима склапају уговоре о обавезама ђака и професора. Ти уговори дабоме садрже и одредбе шта ће и колико "коштати" онога ко договорено не испоштује.