Žestoki osnovci

Dvojica "petaka" u kraljevačkoj osnovnoj školi "Čibukovački partizani", pred početak uskršnjeg raspusta, usred časa, fizički su napali profesorku srpskog jezika Boju Trpković. Na takav postupak "žestokih osnovaca" pomenuta profesorka reagovala je plačem, na sreću zaštitila su je druga deca i kolege, tako da je za razliku od kolege iz Gornjeg Milanovca, o kome je "Politika" pisala, prošla bez ozbiljnijih povreda. Ne skriva direktorka škole Slavomirka Martić da se pomenuti događaj desio i kaže da još ispituje detalje, a onda će uslediti odluka o eventualnom kažnjavanju krivaca.

U međuvremenu, tvrdi direktorka Martić za "Politiku", o tome je bilo reči na skupu svih direktora ovdašnjih osnovnih škola, pominjani su slični slučajevi, kao i đački "nestašluci", u nekoj blažoj varijanti poput pretnji, psovki, omalovažavanja profesora kojih je tako reći svakodnevno. Tako izgleda da je sada vaspitni ćošak sve češće rezervisan za nastavnike, pogotovo što mnogi od njih ne smeju, ili ne umeju, da reaguju na ovakvo ponašanje đaka. Svesni su pomanjkanja autoriteta, a kažu da su i bez ikakve pravne zaštite. Nasuprot njima đaci, iako osnovci, svesni su činjenice da su propisi na njihovoj strani.

Uz nesumnjiv doprinos i samih profesora slabljenju njihovog autoriteta u učionici istina je da Zakon o osnovnoj školi, usvojen početkom devedesetih, krojen u prilog tadašnjem cilju stvaranja škole, kako se tada govorilo, po dečijoj meri. Tako sankcije za najteže povrede đačkih obaveza, poput tuča, krađe, falsifikata ocena, konzumiranja alkohola, verske i nacionalne netrpeljivosti... uistinu i nisu kazne. Reč je o ukoru nastavničkog veća uz mogućnost smanjenja ocene iz vladanja koja se, ako je u pitanju jedinica, ne računa u prosek uspeha. Nestašni đak se ne može isključiti iz škole, jer je osnovno obrazovanje obavezno, a premeštaj u drugu školu moguć je samo uz saglasnost roditelja.

Priznaje doduše i Svetlana Filipović, republički prosvetni inspektor u Kraljevu, da ovakve sankcije ne pogađaju baš nevaspitanu i bezobraznu decu, ali dodaje da kazne i kažnjavanje nisu jedini i najefikasniji lek. Neophodno je, tvrdi, preventivno delovanje o čemu je za "Politiku" govorila Vesna Šaponjić, prosvetni savetnik, koja najpre ističe "da nema prečeg cilja od škole bez nasilja". Ona posebno objašnjava da je u toku realizacija jednog takvog projekta kojim je nažalost obuhvaćeno samo 70 osnovnih škola u Srbiji.

Taj program, između ostalog, podrazumeva edukaciju školskog osoblja u upravljanju konfliktima, obuku nastavnika u veštini komunikacije u takvim situacijama. Program preporučuje i dogovor o pravilima ponašanja između nastavnika, đaka i roditelja u svakoj školi. Pojedini pedagozi ne sporeći neophodnost preventive i dogovaranja tome ipak dodaju saznanje o "nedemokratskoj" praksi u većini evropskih zemalja gde škole umesto pomenutih dogovora o pravilima, koja se kod nas obično ne poštuju, sa roditeljima sklapaju ugovore o obavezama đaka i profesora. Ti ugovori dabome sadrže i odredbe šta će i koliko "koštati" onoga ko dogovoreno ne ispoštuje.