Чувари затвора дижу главу

Од нашег сталног дописника

ЉУБЉАНА, 10. децембра – Шеф владе Јанез Јанша ни слутио није да би због изјава, датих после најаве полицајаца да ће штрајковати уколико не добију више плате – могао да седне на оптуженичку клупу. Тужбом због неистинитих и увредљивих изјава прети председник полицијског синдиката Бранко Прах, а повод су премијерове оптужбе,

изречене у парламенту – да су коловође штрајка они, који су 1991. у време када је требало одбранити самосталну државу од ЈНА хтели да штрајкују 27. јуна. Јанша је додао да се иста "злоупотреба" десила и приликом посете папе, кад су полицајци опет претили штрајком.

Полицајци узвраћају да никад нису били "оруђе у рукама оних који нису били за словеначку самосталност", како тврди Јанша, а премијеров напор да синдикалне вође жигоше као непријатеље друштва оцењују зрелим за тужбу. У међувремену су, поводом најаве штрајка, процурели детаљи који су узбуркали јавност. Сазнало се да је рад полицајца нормиран – појединац је плаћен и стимулисан бројем написаних казни (нпр. За прекорачење брзине или уколико неко у ауту није везан појасом).

Јабука раздора

Бирократизован приступ најбоље показује папирологија коју полицајац мора да одради, па у дневном извештају обавезно нотира и јесу ли затворени врата и прозори. У напору да спречи штрајк, влада га је оценила неуставним и бацила јабуку раздора сродним службама. Министар за јавну управу Грегор Вирант, главни преговарач са синдикатима јавног сектора, изнервиран тврдоглавошћу полицајаца, упитао се "куд ће стићи, ако истим стопама крену цариници, ватрогасци, официри?" Претња да је у опасности не само државни буџет него и увођење евра, није спречила чуваре у затворима да изађу у медије са ставом да раде исте или чак теже послове од полицајаца, за исте паре. Затворски чувари тврде да призната међународна истраживања показују да је њихова професија на другом месту најстреснијих, док је посао полицајца далеко релаксиранији. Чувари суогорчени над полицајцима који их омаловажавају, па истичу да раде опаснији посао јер они, за разлику од "плаваца", раде искључиво са криминалцима.

Бранко Лобникар, предавач на Факултету безбедности, подржава став власти да је тотални штрајк у супротности са законом:  "Не могу то ни да замислим, био би крај не само правне државе, него државе уопште! Држава би престала да функционише!"

Случај "Механо"

Уз полицајце су стали независни синдикати, који су пред парламентом одржали симболичан штрајк упозорења, чиме упозоравају да су права радника део основних људских права, а као таква у Словенији у тешком стању. За пример су на сусрет са председником словеначког парламента Францом Цукјатијем довели раднике фабрике "Механо" из Изоле. Разговор је открио да су у "Механу" услови рада попут оних у присилним логорима, плата (350 евра) нередовна и испод гарантованог

минималца (500 евра), а радници су сведочили да им је забрањено да на послу разговарају, да иду у ве-це без дозволе надређеног, да не смеју да оду ни воду да пију нити да имају укључен мобилни телефон, не смеју да се слободно крећу по фабрици нити да уносе храну на радно место, укинуте су паузе, а током мини-пауза забрањено пушење. Раднице не смеју да буду дотеране, а раднике фотографише лично власник, који трчкара по фабрици и пописује оне чији га изглед нервира. Исповест је тако потресла Цукјатија да је рекао да је запрепашћен да се то дешава у

21. веку. "Механо" није усамљен случај, јер је председник синдиката Мазалин истакао да има још предузећа попут "радних логора", где се послодавци понашају као робовласници, што "баца лоше светло на целу државу.