Мејд ин Србија

Заиста сам се надао да до овога неће доћи, или да ће барем неко речитији и достојнији, уместо мене, а и у моје име, написати – омаж патриотизму. Онако, да не звучи као некролог, као ехо из задимљених кафана или опорука... Да га срочи таман као што су њих четворица млађаних (Новак Ђоковић, тенисер, Филип Филиповић, ватерполиста, Срдан Голубовић, режисер, и Небојша Глоговац, глумац), пре неки дан у заједничком телевизијском гостовању...
Из срца. Неострашћено.
Без калкулисања с тржишном вредношћу својих изјава и без "лизања" с камерама.

Нећу препричавати њихове речи, јер су овако, на папиру, тек мртво слово. Задивило ме је њихово здраво схватање патриотизма и неагресивна разлика у интерпретацији, истог.

Оно прво, на згражавање оних за које је патриотизам генетска аномалија произашла из једноличне и нездраве исхране наших прапредака, мајмуна. Што се њих тиче, он је (патриотизам, наравно) главни узрок настанка озонске рупе, распада "Битлса" и мистериозне смрти леди Дајане... Наравно, представници ове подгрупе су имунолошки и алергијски осетљиви искључиво на помен љубави и поштовања према Србији, коју с особитим задовољством подводе изопаченој клијентели. Сваки други патриотизам је добродошао. Штавише, пожељан. Склони су да фрустрације и незадовољство сопственом безличношћу правдају (не злонамерно написаним) афоризмом: "Рођен сам у Србији и умрећу од тога".

Ово друго (неагресивна разлика у интерпретацији) задивило ме је на велико разочарење оних који су убеђени да је Партенон љубави према отаџбини то када се извију пред телевизором, ухвате за међуножје и средњим прстом друге шаке лупкају у чело председника Америке, током појављивања на екрану. Захваљујући њима, патриотизма данас има и на комад и на кило. Убеђени су да су Србију довека задужили тиме што пуше искључиво домаће цигарете, не подносе Вагнера и Баха, јер нису Шумадинци, и што повраћање сматрају једним од дијалеката српског језика. Што се њих тиче равноправни синоними за патриотизам су: примитивизам, шовинизам и алкохолизам.

Зарад оних трећих који патриотизмом префињено одишу не морам ни редак да напишем. У име њих су говорила та четири момка. У име свести да патриотизам није ни оправдање, нити је зденац. Већ част да особеношћу чиниш заједништво, не потирући ничије право на дивну особеност. Зар није свако од нас створен управо заједништвом две величанствене особености – оца и мајке?

И за крај да будемо начисто с тим да ли је поменутом четверцу лако да "пуних" џепова и често са неког срећнијег места од Србије говори о патриотизму. Није! Вероватно им је и теже него нама обичној "боранији". Баш због тога што им је избор далеко већи. Нама је, нажалост или на срећу, мало тога мимо патриотизма остало...