Mejd in Srbija

Zaista sam se nadao da do ovoga neće doći, ili da će barem neko rečitiji i dostojniji, umesto mene, a i u moje ime, napisati – omaž patriotizmu. Onako, da ne zvuči kao nekrolog, kao eho iz zadimljenih kafana ili oporuka... Da ga sroči taman kao što su njih četvorica mlađanih (Novak Đoković, teniser, Filip Filipović, vaterpolista, Srdan Golubović, režiser, i Nebojša Glogovac, glumac), pre neki dan u zajedničkom televizijskom gostovanju...
Iz srca. Neostrašćeno.
Bez kalkulisanja s tržišnom vrednošću svojih izjava i bez "lizanja" s kamerama.

Neću prepričavati njihove reči, jer su ovako, na papiru, tek mrtvo slovo. Zadivilo me je njihovo zdravo shvatanje patriotizma i neagresivna razlika u interpretaciji, istog.

Ono prvo, na zgražavanje onih za koje je patriotizam genetska anomalija proizašla iz jednolične i nezdrave ishrane naših prapredaka, majmuna. Što se njih tiče, on je (patriotizam, naravno) glavni uzrok nastanka ozonske rupe, raspada "Bitlsa" i misteriozne smrti ledi Dajane... Naravno, predstavnici ove podgrupe su imunološki i alergijski osetljivi isključivo na pomen ljubavi i poštovanja prema Srbiji, koju s osobitim zadovoljstvom podvode izopačenoj klijenteli. Svaki drugi patriotizam je dobrodošao. Štaviše, poželjan. Skloni su da frustracije i nezadovoljstvo sopstvenom bezličnošću pravdaju (ne zlonamerno napisanim) aforizmom: "Rođen sam u Srbiji i umreću od toga".

Ovo drugo (neagresivna razlika u interpretaciji) zadivilo me je na veliko razočarenje onih koji su ubeđeni da je Partenon ljubavi prema otadžbini to kada se izviju pred televizorom, uhvate za međunožje i srednjim prstom druge šake lupkaju u čelo predsednika Amerike, tokom pojavljivanja na ekranu. Zahvaljujući njima, patriotizma danas ima i na komad i na kilo. Ubeđeni su da su Srbiju doveka zadužili time što puše isključivo domaće cigarete, ne podnose Vagnera i Baha, jer nisu Šumadinci, i što povraćanje smatraju jednim od dijalekata srpskog jezika. Što se njih tiče ravnopravni sinonimi za patriotizam su: primitivizam, šovinizam i alkoholizam.

Zarad onih trećih koji patriotizmom prefinjeno odišu ne moram ni redak da napišem. U ime njih su govorila ta četiri momka. U ime svesti da patriotizam nije ni opravdanje, niti je zdenac. Već čast da osobenošću činiš zajedništvo, ne potirući ničije pravo na divnu osobenost. Zar nije svako od nas stvoren upravo zajedništvom dve veličanstvene osobenosti – oca i majke?

I za kraj da budemo načisto s tim da li je pomenutom četvercu lako da "punih" džepova i često sa nekog srećnijeg mesta od Srbije govori o patriotizmu. Nije! Verovatno im je i teže nego nama običnoj "boraniji". Baš zbog toga što im je izbor daleko veći. Nama je, nažalost ili na sreću, malo toga mimo patriotizma ostalo...