Ко ће против Обаме

Од нашег сталног дописника

Вашингтон – Надметање првака Републиканске партије за председничку кандидатуру ушло је, после њихове пете по реду јавне дебате, у фазу у којој они више времена посвећују међусобној борби него нападима на главног противника Барака Обаму.

То значи да се заоштрава интерна борба у редовима америчких конзервативаца за председничку номинацију, при чему рани фаворити по правилу нису и коначни победници.

У овом моменту предњачи Рик Пери, гувернер Тексаса, одакле је и Обамин претходник Џорџ Буш. Он је миљеник радикалног крила републиканаца „Покрета чајанка”, што се добро видело на прексиноћној дебати у којој је добио највише аплауза, али је истрпео и највише удараца партијских ривала, међу којима су најозбиљнији Мит Ромни, бивши гувернер Масачусетса и Мишел Бекмен, конгресменка из Минесоте.

Према најновијем истраживању које је спровео Си-Ен-Ен, Пери засад предводи са 32 одсто поена, према 21 колико има Ромни. Доследан конзервативац и верник, тексашки гувернер истиче да је стопа незапослености у држави коју води најнижа, да је тамо најбоља пословна клима, најнижи порези и поручује да је то модел и за целу Америку.

Љубимац „Чајанке” није међутим по вољи републиканског естаблишмента који процењује да је исувише обојен идеологијом, превише конзервативан и крајње екстреман да би победио и на председничким изборима, у којима нису толико пресудни гласови присталица једне или друге партије, колико изјашњавање „независних”, они који се опредељују према личности и програмима кандидата.

Овдашњи аналитичари указују да је у сличној ситуацији на изборима 1980. био и Роналд Реган, који је у трку такође ушао са позиције гувернера (Калифорније), одушевљавајући крајње десно крило партије, али и мрштење њене елите. Иако сматран аутсајдером, Реган се лако изборио за председничку номинацију и убедљиво ускратио други председнички мандат демократи Џимију Картеру.

Тадашњи избори се често помињу и на почетку ове кампање, пре свега због сличности положаја Картера и Обаме, који се огледа пре свега у лошим приликама у националној економији: спором расту и високој стопи незапослености.

То међутим не значи да историја мора да се понови. Обама, прво, није Картер – иако му је рејтинг по први пут пао испод 40 одсто, он и даље ужива углед код дела независних бирача, а има и довољно времена да сада невеселе прилике у америчкој привреди почну да се поправљају.

Избори су тек за нешто мање од 14 месеци, што је у политици вечност.

Обами у прилог иде што ниједан од могућих изазивача нема његову харизму, нити бираче покреће на начин на који је то он учинио у историјској кампањи 2007/08, која му је омогућила да постане први црни председник у историји САД.

Рик Пери има и доста слабих места. Резултати у Тексасу, којима се дичи, нису тако импресивни кад се мало загребе испод површине нити су сви резултат његове политике. То му је у најновијој дебати јасно предочио главни ривал Ромни:

„Ако вам неко стави у руке четири кеца, то не значи да сте добар покераш.”

Остали су се дохватили његове оцене да је национални систем социјалне сигурности „пирамидна шема”, док га је Мишел Бекмен, која је прво високо узлетела, а сада је рангирана као трећа, непријатно подсетила на гувернерски указ којим је наредио да се све девојчице у Тексасу старије од 12 година принудно вакцинишу против рака грлића материце, чији се вирус преноси сексуалним контактом.

Обама је дотле заокупљен кампањом промовисања свог плана за повећање запослености (закон о томе је у понедељак достављен Конгресу), у коме поново тражи оно што је за републиканце црвена марама: повећање пореза за америчке милионере и милијардере.

Милан Мишић