Купање у кањону Брњице

Сат и по пешачења кроз густу јаворову шуму поред села Брњица, Дунавом низводно од Голупца, својски се издрже да би се спустило до добро „сакривеног”, углавном непознатог, али једног од најлепших ђердапских кањона – Брњичке реке.

Кањон који смо случајно открили преко Интернета био је разлог за тежак, али ванредно узбудљив пут кроз неоткривене лепоте националног парка „Ђердап”. Иначе, за оне који не знају, Брњичка река се улива у Дунав десетак километара низводно од Голупца. Настаје састајањем кучајске Вукосаве и реке Дерезне, а четири километра пре села прераста у незабораван кањон, обрастао густом шумом исувише да би био лако доступан. Иако у горњи део кањона можете да уђете код села Доња Раденка, где од Београда стижете преко Пожаревца, Кучева и Дубоке, и да уживате прво у његовом миру, у нижим деловима следе ретка узбуђења у којима није могуће остати сув!

„До свега вредног тешко се стиже”, сетих се речи из детињства. Тако, само они који великим трудом заслуже, могу да виде шумско-камено-водене реткости Брњице.

Сишли смо полако, два ренџера џентлменски и пажљиво труде се да сваки корак буде безбедан, иако је камење прилично непоуздано, а спуст до реке стрмоглав. Штета би било кањон сликати с висине, јасно ми је после првих призора малих водопада кроз густо грање.

Мир Брњичке реке потпуно испуњава страхопоштовањем да се тихо спустимо на њене воде. Нема трагова скорашњег проласка људи, али се зна да је Брњица стециште заштићених врста птица које повремено чујемо, али и ретких биљака. Поред копривића, станиште је и мечје леске, врсте лескиног дрвета за коју мало ко и зна, прича Синиша Милосављевић, шумарски техничар и чувар Националног парка „Ђердап” у голубачкој регији.

Док крчи пут до реке, искусни ренџер Александар Стојановић објашњава да се силази корак по корак и да гумене чизме које су неопходне за прелазак кањона могу да буду изненадно клизаве. Али, и да спуштати се низ кањон подразумева и два теснаца, поред којих немате пролаз и једини начин је да их препливате, односно скочите или се спустите низ водопаде када наиђу, па бирајте! А када скакање прође, купање под слаповима боље је сигурно од сваког ђакузија. Вода Брњице у том ужитку и после напора кроз кањон не делује нарочито хладно.

Горњи теснац се састоји из три водопада, два мања и једног чак пет метара виоког. Опрема за воду ускоро постаје неопходна: ушуштамо се у авантуру!

Низ прва два водопада се спуштате као низ тобогане аква парка за који вам није потребна улазница. На појединим местима је пливање било неопходно, али и ненадано. После другог водопада вода која вам је до колена одједном прераста у лонац дубок преко ваше главе, а после пар метара је опет отприлике до колена. Фотоапарати се и носе највише зато да овековече изнеадно изненађење оних који упадају у неочекивани хладни „лонац”.

А кад стигнете до трећег водопада, искусни водичи имају две опције. За неспремне да иду кроз шуму, а за авантуристе да вас спуштају преко ужета од ког се направи импровизовани појас, ако вас је више онда једног по једног, низ водопад. Као „шаптачи” познаваоци кањона вам шушкају где и када да станете. Спуст се завршава препливавањем зелене лагуне која опасује водопад. Најлепше је ако након тога поступите као ми: ватра на обали за мокре је не само спас, већ и ужитак какав се не да описати.

Обично, добри познаваоци Брњице за публику на крају скачу са водопада, уз аплаузе оних који се већ греју. Широки део кањона који следи углавном се пролази кроз шуму, све до другог теснаца који иако на појединим тачкама јако узак, захтева пливање. Премда други теснац нема водопада нија ништа мање занимљив од првог. На појединим местима је у њему кањон толико сужен да раширених руку можете да дохватите зидове. Али, уз високе литице не можете да изађете из кањона и заобиђете га. Показало се да су за то најбоља ронилачка одела, јер одржавају температуру када загрејани поново ускачете у хладну воду. А да је прсте на ногама неопходно заштити доказује оштро камење које, упркос плаветнилу Брњице на појединим неописивим местима, ако сте у летњој обући итекако непријатно осетите.

При изласку из кањона сунце је све јаче. После три сата, срећно изнемогли напуштамо стазу фасцинантне, али непредвидиве Брњице. Бити млад духом, показало се најважнијим.