Најгласнији смо на Евробаскету

Од извештача „Журнала”

Каунас – Драган Ђилас, председник Кошаркашког савеза Србије (КСС) и градоначелник Београда, очито не пати од протокола. На Евробаскету у Литванији он изгледа апсолутно природно, без и једне „позе”. На почетку разговора питали смо га како му у улози председника КСС изгледа деби на великом такмичењу?

– Био сам и раније на великим такмичењима, али без званичне функције. Функција је била навијачка, а део те улоге сам задржао и сада. Највише вичемо на утакмицама од свих руководилаца на Евробаскету.

И није вам непријатно због тога?

– Не, ни најмање, мада нас људи из Фибе чудно гледају.

Нису навикли на председнике националних федерација који гласно навијају?

– На утакмици против Шпаније, председник њиховог Савеза је сео испред мене. Отишао сам два реда изнад, кад већ вичем и грдим судије да не сметам човеку...Тако да сам на неки начин био припремељен за велико такмичење, туга и радост су исти...

Једино је одговорност већа?

– Наш посао је пре свега да кошарку у Србији у организационом делу поправимо. Знате и сами каква је ситуација, а обични грађани то гледају кроз резултате сениорске репрезентације на великим такмичењима. А ту има много посла. Већ три године ми немамо ни једног екстремно даровитог младог играча, који се појавио, па да као 11 или 12 играч крене са најјачим државним тимом, да осети атмосферу. Него ти момци који су велики таленти у својим генерација одједном нестану кад напуне 19-20 година. Наш задатак је и да решимо финансије, да дугове вратимо до Олимпијских игара 2012. и да онда та средства којим враћамо дугове уложимо у регионалне центре и млађе категорије. Стручан рад са њима. На дуже стазе све то даће прави резултат.

А како ћете утицати на клубове који су се одвојили од Савеза и имају своје Удружење, да тренери шансу дају младим, а не ислуженим играчима?

– Чињеница је да наши клубови често доводе играче на заласку каријере, а да имају у клубу исто тако квалитетног 18-годишњака. Никада ми неће бити јасно шта тиме добијају. Јер кад тај таленат стаса и оде и клуб ће од тога имати користи.

Али тренери у клубовима не резонују тако?

– Размишљамо како да направимо систем који би натерао све клубове да у домаћој лиги морају да имају барем једног младог играча у терену, ако не и више. Како је лепо било гледати јуниоре Србије у Риги, али они у клубовима немају могућност да шутну одлучујуће лопте кад је најтеже, кад је притисак. Кроз то се постаје играч. Дуда Ивковић је покренуо јединствену јуниорску лигу, она остаје, Дејан Томашевић покушава да покрене кадетску. Нисам човек који мисли да је добро наређивати већ заједнички доћи до нечега што ће бити добро за све. На пример, да клубови од трансфера играча добијају обештећење у ланцу као што је случај у фудбалу. И да због тога праве играче. Не може све то за неколико месеци. Имамо људе као што су Бодирога и Томашевић, верујем да су људи спремни да их послушају.

Ви у руководству делујете као једна хомогена екипа.

– Сви смо искрено ушли, нико то не ради због плате или биографије, шта ће то Бодироги, проглашеним за најбољег играча Европе у протеклих 10 година, или Томашевићу са толико освојених медаља и трофеја. Вратили смо и Ану Јоковић, а Митровић, Клеут и ја смо да ту припомогнемо. Направили смо добру хемију, као што је има репрезентација.

А какав вам је однос са играчима?

– Неке од тих момака знам од раније, били смо на здраво здраво, Бодирога и Томашевић их знају са терена, а Клеут кроз ФМП и Црвену звезду. Наше је да им помогнемо да изгурају, обезбедимо све што им треба што се тиче припрема, да чланови породице могу да их гледају на такмичењима, да не брину за улазнице, да имају добру храну. Бодирога и Клеут су куповали шунку у Шауљају. Ништа нам није тешко, само да они одиграју. Не би требало заборавити да су припреме трајале два месеца. Што каже селектор Ивковић, тренинг-соба, соба-тренинг, није лако то психолошки издржати.

Докле ћемо стићи?

– Сигуран сам да ћемо ући у полуфинале. Са Французима смо показали да можемо да играмо. Реалан домет, уколико се Рашић опорави, јесте финале, што би био сјајан успех за ову генерацију.

Предраг Миљуш

------------------------------------------

Не може Тео стално

Теодосићу сам рекао после Турске: „Човече стаде ми срце због тебе”. А он ми је одговорио: „Да сам дао ону тројку било би мање занимљиво” – каже кроз осмех Ђилас. – Тај Теодосић је тако шутнуо и против Словеније у Пољској, па је погодио, против Шпаније у Турској је такође погодио, али не може баш сваку да погоди. То би требало разумети, они су добри момци и складно функционишу. Фина су екипа и играју добру кошарку, без мучких удараца, поштену кошарку.