НИП није туђа врећа пуна пара

Стање у српској економији је тешко. Да ли да истакнемо белу заставу или да се и боримо? Ја сам за ово друго, каже на почетку разговора за наш лист потпредседница Владе Србије Верица Калановић, задужена за привреду.

Кажемо јој да су привредници, а и неки економисти, пређашњих десет година указивали на то да се упорно спроводи наопака економска политика, али их је држава игнорисала. Тада су све полуге економске власти биле у рукама људи из њене партије.

Пита нас – а шта кажу данас?

Преносимо утисак дела пословне заједнице да има назнака да се последњих месеци нешто мења набоље. Наша саговорница тврди с њиховим представницима свакодневно разговара и да заједно граде брану којом ће дочекати талас нове кризе. Подсећа да има четири угледна привредника за саветнике.

Потпредседници Владе се, међутим, замера да је као донедавна министарка за Национални инвестициони план могла више да учини. Од 4,9 милијарди динара, колико је НИП имао на располагању у овој години, до краја августа је искоришћено само 650 милиона динара.

– Од фебруара нисам министар за НИП, већ потпредседница Владе задуженa за привредни развој, али га с пажњом пратим. У овој веома тешкој години за изградњу инфраструктуре, реализација НИП-а је уобичајена – објашњава Калановићева. – Ове године су усвајана два закона о буџету, један основни и један ребаланс после реконструисања Владе. Пред нама је нови ребаланс. У време када се доносе закони о буџету обустављају се сва плаћања из трезора. Сви који се озбиљно баве управљањем инфраструктурним пројектима знају да посао не реализује у једној години. У првој половни су припреме, а у другом полугођу се гради. Због тога су сваке године највећи износи новца за реализацију програма из НИП-а исплаћивани у последња четири месеца.

Да ли се осећате одговорном што није више урађено?

– Признајем да сам „одговорна” за то што НИП није врећа пара грађана у коју се са лакоћом завуче рука и узме колико коме треба. Новац из НИП-а се исплаћује ,,по ситуацијама”. А то значи тек када извођач поднесе доказ и кад се стекне увид да је посао урађен у складу са уговором. Плаћа се урађено. Чини ми се да неке моје колеге у влади, а и део стручне јавности, не разумеју процедуру управљања пројектом изградње инфраструктуре из буџета НИП-а.

У поређењу са потребама, новца за НИП је било неупоредиво мање, тврди Калановићева. Када је преузела тај ресор, 7. јула 2008. године, буџет НИП-а био је десет пута већи.

– Ја сам инжењер, па када неко каже да се могло више и брже, волела бих да чујем и чињенице – наставља. – А чињеница је да смо остварили један од циљева НИП-а, да свим председницима градова и општина у чијим смо локалним самоуправама реализовали пројекте наметнемо систем управљања пројектима. То значи – успостављање приоритета, добра техничка припрема, реализација, контрола и мерење ефеката. Добро управљање пројектима је услов да се посао ваљано обави и да се новац правилно троши, односно да се за уложен новац добије највише. Да би се то данас постигло, морају да се мењају неки закони, али и неке институције, мора да се мења и планирање буџета на свим нивоима, али и део постојећег образовног система. Захтевала сам покриће за сваки исплаћени динар

Оно што је почело да се гради, биће настављено, јер је најскупље оно што остане недовршено. Oно што није почело да се гради у овој години, почеће у наредној. Да би се уштедело укупно 29,3 милијарде динара у овој години, трећина од те суме треба да се уштеди наинфраструктурним пројектима, а од тога је милијарда из НИП-а. Реч је о пројектима чија изградња није уговорена.

------------------------------------------------------------------------

Нови пакет мера против кризе

– До краја месеца очекујем да влада донесе уредбу којом ће се држава обавезати да ће своје обавезе плаћати у року до 60 дана. Тим актом ће се предвидети репрограмирање и враћање дуга насталог у претходном периоду – каже Верица Калановић.

– Од 1. октобра ће се примењивати нови Закон о финансирању локалних самоуправа, који ће им донети више пара у буџету, па се и од њих очекује да поштују рокове за плаћање и својих обавеза и својих дугова. Смањењу неликвидности треба да допринесе и враћање антикризних мера укинутих у мају и јуну ове године.

Олакшање привреди донеће и смањивање разних такси и накнада, али и скраћивање или укидање појединих процедура.

– Од НБС се очекује да смањи обавезне резерве, што би пословним банкама омогућило да тако ослобођена средства понуде привреди под повољнијим условима – указује Калановићева. – Подразумева се да јавна потрошња мора да се смањује, јер је штедња кључна реч у свим државама света.

Пореске олакшице, које важе од почетка јуна, запослиле су око 2.500 људи, али потпредседница владе каже да ће се размотрити и колико надлежни инспектори раде на сузбијању рада на црно што је нелојална конкуренција онима који поштују законе.