Оловни војници

Прошлог уторка петорица дечака из дивљег ромског насеља у близини војног полигона Пескови код Великог Градишта ушли су на стрелиште овог полигона у потрази за металним опиљцима и оловом које су касније продавали као "старо гвожђе". А пронашли су пентрит, разорни експлозив. Десетогодишњи Ненад Јовановић опоравља се од последица експлозије која му је однела обе ноге.
Како то обично бива када се догоди неки инцидент у касарнама, део јавности је већ према првој, непровереној и нетачној информацији, моментално осуо паљбу по Војсци Србије, правећи конструкције великих размера.

После вести да је "дечак на војном полигону нагазио на противпешадијску мину", аналогијом се дошло и до "чињеница" да српска армија у свом арсеналу држи ове мине, забрањене међународним конвенцијама о правилима ратовања, те да и регруте обучава њиховој употреби. И после обуке још заборавља мине на полигонима. Такорећи зрела за распуштање. Није ни ограђен полигон, кажу. Па нису нигде у свету, а и већи је од 60 хектара. Нема ни табли са забраном уласка. Па нема, скинули су их становници ромског насеља. И још шаљу децу да сакупљају остатке муниције.

Како је истрага показала, до експлозије је дошло активирањем упаљача које користе ракетни бацачи "зоља" и "оса". Величине су један и по са два сантиметра и сваки садржи 12 грама пентрита. "Политика" се ни овога пута није истрчала и, попут свих осталих медија, објавила непроверену информацију која би могла да узбуни јавност. "Мина разнела ноге дечаку" звучи бомбастично у правом смислу те речи, али једноставно није тачно. Посао новинара није да филује и спинује причу – то по налогу својих клијената раде ПР агенције. Ако то чине медији, поставља се питање ко им је клијент?

Ово не умањује размере ужаса који доживљава обогаљено дете од десет година. Чињеница да је људски живот у Србији тако јевтин је поражавајућа, али тако је одавно. Мораш сам да бринеш о себи, иначе те неће бити. Мада сулудост начина на које људи долазе до новца да преживе не престаје да изненађује. Краду се цели саобраћајни знакови, металне табле са путоказима свих врста широм Србије, бакарна и друга жица, кидају се делови пруге, секу оптички каблови, а и шума по националним парковима. Па и сакупљају остаци муниције и продају у старо гвожђе.

Сличне ствари се дешавају у Африци, тачније у Нигерији, земљи која је једна од највећих афричких произвођача нафте. Стотине становника сиромашних нигеријских села сваке године гине у експлозијама које се догађају при покушајима крађе нафте бушењем нафтовода и сакупљањем нафте у пластичне канистере, које касније продају. Само у једној оваквој несрећи у близини Лагоса прошле године је страдало 200 људи. У експлозији нафтовода 1998. године, живот је изгубило више од 1.000 људи.