Стивену Фрирсу награда за животно дело

Славни британски редитељ Стивен Фрирс (1941) овогодишњи је добитник награде за животно дело Европске академије за филм, која ће му бити уручена на свечаности додела овогодишњих „европских оскара“, 3. децембра у Берлину.

Вест да ће примити статуету ЕФА за животно дело Фрирс је,у телефонском разговору са директорком Академије Марион Доеринг, прокоментарисао да је до сада „добијао многе награде у Европи – француског „Цезара“, шпанског „Гоју“, британску БАФТА, али да се добијањем европске награде осећа и употпуњеним и веома захвалним“. Фрирс је још подсетио да се међу првима прикључио покрету за оснивање Европске академије за филм са којом има дугу везу, али да лично никада није био сигуран да ли као аутор припада Енглеској или Европи „јер смо вам ми по том питању још увек подељени“. Ипак, додао је Фрирс, „најбитнији је филм и ја сам потпуно посвећен томе и знам да ће, ако је он добар, људи отићи да га виде“.

Аутор „Опасних веза“, „Снепера“, „Грифтерса“, „Мери Рејли“, „Хај фиделити“, „Hi Lo Country”, „Преваранти“, „Краљица“, „Тамара Дру“, власник је и три Оскара (од седам номинација) и један је од ретких европских аутора којем је сасвим угодно да ради и у Холивуду и у Европи. Међутим, не треба заборавити да би било недопустиво говорити о периоду у британској кинематографији шездесетих и седамдесетих година 20. века, а не поменути да је Стивен Фрирс,заједно са Кеном Лоучом и Мајком Лијем, чинио незамењиви филмски „тројац“,са Би-Би-Сијем као „кормиларом“. Тада су настајала филмска дела са снажним социјалним рефлексијама, а Фрирс је био један од три гласноговорника критичког погледа на британско друштво.

– Бавим се филмом готово пет деценија и стварам филмове за које мислим да су човечни и да су дескрипција друштва –изјавио је Стивен Фрирсу једном од бројних интервјуа датих „Политици“.

– Одрастао сам стварајући филмове за Би-Би-Си. У то време када сам почињао, британска кинематографија није била заинтересована за социјалне теме, али су зато оне занимале телевизију. Традиционална тема британских филмова мене никада није интересовала, нису ме занимали ни гангстерски филмови. Оно што сам тада урадио и што су исто радили Кен Лоуч и Мајк Ли, било је окренуто телевизији, Би-Би-Сију, што ми је приуштило огромна задовољства јер су ми стално стизалисценаријикоје су филмови заобилазили –каже Фрирс.

О новој генерацији британских филмских стваралаца Фрирс каже да сматра да су третирани неправедно и да стварају у тешко време. „Можда то они не знају или нису свесни, али људи попут мене, Лија, Лоуча и још неких, били су субвенционисани, заштићени“, каже Фрирс.

– Сви смо ми били деца субвенционисане уметности, што на телевизији што у позоришту. А онда је дошла госпођа Тачер и све то укинула. Својевремено сам за Би-Би-Си снимао три филма годишње. И Лоуч такође. Имали смо и континуитет и стабилност коју данашња генерација филмских стваралаца нема,иако су „под лабуристима“, а ми смо били под капиталистима. Парадоксално је, али ми смо били заштићени капитализмом. Али, бити „студент капитализма“ било је тешко. Учили смо се кроз тај „неосветљени систем“, учили снимајући филмове, изјавио је за „Политику“ Стивен Фрирс.

Својевремено, после пројекције у Венецији тада награђеног филма „Лиам“, у којем је критиковао Католичку цркву и отворено проговорио о постојању фашистичког покрета у Великој Британији пре почетка Другог светског рата, наивно сам га упитала да ли је реч о фикцији или истини, а Фрирс је тада одговорио:

– Постојао је фашистички покрет и у Британији, постојале су читаве породице које су му припадале, које су поштовале Хитлера. Многи припадници британског естаблишмента поштовали су Хитлера и оно што је он радио у Немачкој. Британска унија фашиста била је формирана углавном од незапослених. Фашизам и јесте рођен да би био једна од солуција за незапослене. Зар не?

Стивен Фрирс је недавно завршио снимање новог филма у Америци „Lay the Favorite”, са Брусом Вилисом, Кетрин ЗитомЏонс и Ребеком Хол, који ће премијерно бити приказан можда већ и у Берлину 2012. године.