ТИМ И ЏИМ

Писци интернет дневника (блогери) су се ускомешали.
Ево има већ више од седмице како су Тим О′Рајли и Џими Велс, ветерани интернета, сачинили предлог правила понашања за блогере. Намерили су да протерају ружна иступaња. Они који пишу својеврсне интернет дневнике, и они који их коментаришу, скривени су, па самим тим не стиде се нити плаше последица својих речи. На вољу им да кажу и оно што ни сами себи наглас не би. Пишу бљувотине, вређају, псују, прете чак и смрћу.

Управо таква једна претња – претња смрћу – списатељици Кети Сијери из Булдера (Колорадо) исписана је на њеном сајту, уз њен портрет с додатом омчом за вешање и поруку: "Јеби се, одвратна дрољо! Надам се да ће те неко заклати и просути утробу".

"Момак који је ово написао остао је непознат", изјавила је Кети. "Немам начина да сазнам да ли је у стању и да оствари претњу." Много је примера исписивања бљувотина, постављања скаредних фотографија и свакаквих прљавштина на сајтове, али сам навео само један јер је "случај Кети" непосредан повод да О′Рајли (Кети му је пријатељица) реагује. А свакако му је већ био "пун куфер".

Тим и Џим су, елем, на мрежу поставили програм којим се супротстављају погрдним коментарима, а залажу се за слободу.

Прва тачка њиховог кодекса је да свако ко га потпише мора настојати да примењује стандарде цивилизованог понашања и избацује неприхватљиве коментаре из свога блога.

Али, ко ће одредити шта је "неприхватљиво"?

Поменута двојица су тај појам одредили, али – то је само једно тумачење.

И текстови оних који неће да се представе на мрежи били би уклањани. Сваки коментар изискивао би признату рачунарску адресу, чак и када су прилози потписани надимком. Шеста тачка упућује да се не обраћа пажња на "тролове" који су тако названи јер пишу одвратне коментаре. "Никад се не качи са свињама", гласи савет. "И једни и други ћете се укаљати, само што свиња то воли."

"Сносимо одговорност за сопствене речи или за коментаре који су допуштени на нашим блоговима", наводи се у нацрту правила. Они који их прихватају на свом сајту требало би да ставе ознаку "цивилизован" а они који су против – "све може".

Рекло би се да су Тим и Џим све лепо смислили, али не лези враже.

Дигла се кука и мотика против њих. А "тролови" су их засипали сликама измета. Највише је примедаба било да је ово покушај успостављања цензуре.

Роберт Скобл, познати технологистички блогераш који је седам дана (то је нешто као штрајк глађу) престао да се појављује на блогу у знак солидарности са Кети Сиером – каже да му се не свиђају наведена правила: "Као писац, осећам се као да живим у земљи горој од Ирана".

Е па ето.

Навео сам само ситницу од противних ставова, али... а, да... Има још став који ваља поменути. Људи који живе у земљама где слобода говора није пожељна, били би осујећени. Само ако неко жели да буде обешен, веле такви, критиковаће владу под правим именом и са праве рачунарске адресе.

Има оних који сматрају да се "блогосфера" не разликује од "стварног живота". Ни у "обичној стварности" не можеш изаћи накрај са примитивцима. Свако непознат може да телефонира или напише ти писмо...

Не могу Тим и Џим, мада су тим, ништа да промене, али је и прашина која се дигла већ нешто. Што рекао запостављени филозоф К. Маркс – и стид је већ револуција.

Али...

Један јавни покушај да се уздигне ниво културе дијалога на нету био је пре годину дана када је Мена Трот, суоснивач блогерско-софтверске компаније "Сикспат", говорила на конференцији на којој је постављен видео-бим и ту су ишли уживо коментари учесника, слушаоца. Ту је дошло до суноврата. Засуле су је уживо погрде.

Повукла се: "Не можеш приморати људе да буду културни, али можеш себи омогућити да избегнеш безимена чудовишта."

Тако је то, ето, у развијеном свету.

Колико сам приметио, код нас у области писања својеврсних интернет дневника нема у тој мери безобразлука, простаклука, душевних болесника и сличног, као тамо.

Али, полако. Ми смо одувек заостајали.