Пештерска реалност или бајка

Сјеница – „Ама, новинару, не веруј у приче. Прво су хтели Чеси, сада Кинези...Видиш, власт гради термоелектрану, а брод опозиције ће Моравом пловити. Откуд паре...”, коментарише и пита се један од рудара рудника Штаваљ код Сјенице, на наше питање о најављеној градњи ТЕ на Пештери. Уистину, најава високих представника ресорног министарства да ће до краја године бити објављен план за изградњу нове термоелектране на Пештери и да има заинтересованих страних инвеститора, који би термоелектрану градили а држава са рудницима после била стратешки партнер, није много подгрејала јавност на Пештерској висоравни.

– Прича није нова, а ми ћемо, наравно, поштовати одлуку Владе Србије, јер нам је у интересу да запослимо хиљаду људи у ово време беспослице и сиромаштва. Но, не видим да ће то бити скорије, ближе сам мишљењу да је реч о далекој будућности – казао нам је укратко Муриз Турковић, председник сјеничке општине.

Идеја о изградњи термоелектране на Ступском пољу, на коме се налази рудник мрког угља Штаваљ, заиста није нова. Покренута је још давно, а посебно од пре две, три године када је предстудија изводљивости рађена за Чешки енергетски привредни блок, а после и о трошку Европске агенције за обнову и развој. Према тим подацима, које је недавно јавности предочио Петар Шкундрић, саветник премијера за енергетику, на Пештери би се градила термоелектрана од 320 мегавата. Ту су потврђене резерве угља од 124 милиона тона, а производна цена киловата била би 4,16 евроценти. Наизглед, врло примамљиво за инвеститоре да за реализацију пројекта није потребно 742,6 милиона евра. Сума неопходног улагања посебно је изазвала скептицизам код стручњака српске „Електропривреде“, што представници ресорног министарства тумаче као „жељу за одржавањем монопола у области енергетике“.

Најбрже и најжешће реаговали су заговорници очувања здраве животне околине, пошто би, према тим оценама, будућа термоелектрана знатно допринела деградацији здравог и чистог еколошког простора каква је Пештерска висораван. Било је реаговања и у смислу одвођења веће количине воде за потребе тог енергетског блока и угрожавања реке Вапе, језера Увац... И, могућег загађења читавог подручја, па и изворишта одакле се Сјеница снабдева водом, а постојала би, тврди се, и опасност несташице угља за грејање мештана Сјенице.

На такве и сличне примедбе представници Министарства за заштиту животне средине, рударства и просторног планирања углавном одговарају позивајући се опет на поменуте предстудије у којима је предвиђено да ће будућа термоелектрана бити опремљена најсавременијом опремом, уз коју је овакво постројење, малтене, апотека. А, што се воде и угља тиче зачуђен је, рекло би се, Меско Турковић, директор рудника Штаваљ:

– Занемарљива би била количина воде која би се узимала са реке Вапе, јер није реч о маловодном делу Пештери, посебно када су у питању подземне воде на којима „лежи“ рудник. Превасходно би се та вода користила за хлађење турбина, а тек за резерве угља нема разлога за страховање. Овде је истражена само трећина налазишта па се претпоставља да су резерве веће од милијарду тона. Студија предвиђа и отварање новог копа а, рецимо, сигурне су и оверене резерве од 250 милиона тона само на западном пољу и одатле би се та будућа термоелектрана могла снабдевати пуних 60 година. Безразложно је, дакле, и страховање да угља неће имати за домаћинства – тврди директор Турковић.

У руднику сада ради 450 радника и копа се годишње и до 80.000 тона квалитетног угља, а све би уз термоелектрану било вишеструко увећано и, чини нам се, занемарили би овде и могуће опасности по животну околину само када би то била стварност, када би на Пештер дошли Чеси или Кинези, свеједно. Само их брине да све то опет није предизборна бајка и „далека будућност“...