Pešterska realnost ili bajka

Sjenica – „Ama, novinaru, ne veruj u priče. Prvo su hteli Česi, sada Kinezi...Vidiš, vlast gradi termoelektranu, a brod opozicije će Moravom ploviti. Otkud pare...”, komentariše i pita se jedan od rudara rudnika Štavalj kod Sjenice, na naše pitanje o najavljenoj gradnji TE na Pešteri. Uistinu, najava visokih predstavnika resornog ministarstva da će do kraja godine biti objavljen plan za izgradnju nove termoelektrane na Pešteri i da ima zainteresovanih stranih investitora, koji bi termoelektranu gradili a država sa rudnicima posle bila strateški partner, nije mnogo podgrejala javnost na Pešterskoj visoravni.

– Priča nije nova, a mi ćemo, naravno, poštovati odluku Vlade Srbije, jer nam je u interesu da zaposlimo hiljadu ljudi u ovo vreme besposlice i siromaštva. No, ne vidim da će to biti skorije, bliže sam mišljenju da je reč o dalekoj budućnosti – kazao nam je ukratko Muriz Turković, predsednik sjeničke opštine.

Ideja o izgradnji termoelektrane na Stupskom polju, na kome se nalazi rudnik mrkog uglja Štavalj, zaista nije nova. Pokrenuta je još davno, a posebno od pre dve, tri godine kada je predstudija izvodljivosti rađena za Češki energetski privredni blok, a posle i o trošku Evropske agencije za obnovu i razvoj. Prema tim podacima, koje je nedavno javnosti predočio Petar Škundrić, savetnik premijera za energetiku, na Pešteri bi se gradila termoelektrana od 320 megavata. Tu su potvrđene rezerve uglja od 124 miliona tona, a proizvodna cena kilovata bila bi 4,16 evrocenti. Naizgled, vrlo primamljivo za investitore da za realizaciju projekta nije potrebno 742,6 miliona evra. Suma neophodnog ulaganja posebno je izazvala skepticizam kod stručnjaka srpske „Elektroprivrede“, što predstavnici resornog ministarstva tumače kao „želju za održavanjem monopola u oblasti energetike“.

Najbrže i najžešće reagovali su zagovornici očuvanja zdrave životne okoline, pošto bi, prema tim ocenama, buduća termoelektrana znatno doprinela degradaciji zdravog i čistog ekološkog prostora kakva je Pešterska visoravan. Bilo je reagovanja i u smislu odvođenja veće količine vode za potrebe tog energetskog bloka i ugrožavanja reke Vape, jezera Uvac... I, mogućeg zagađenja čitavog područja, pa i izvorišta odakle se Sjenica snabdeva vodom, a postojala bi, tvrdi se, i opasnost nestašice uglja za grejanje meštana Sjenice.

Na takve i slične primedbe predstavnici Ministarstva za zaštitu životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja uglavnom odgovaraju pozivajući se opet na pomenute predstudije u kojima je predviđeno da će buduća termoelektrana biti opremljena najsavremenijom opremom, uz koju je ovakvo postrojenje, maltene, apoteka. A, što se vode i uglja tiče začuđen je, reklo bi se, Mesko Turković, direktor rudnika Štavalj:

– Zanemarljiva bi bila količina vode koja bi se uzimala sa reke Vape, jer nije reč o malovodnom delu Pešteri, posebno kada su u pitanju podzemne vode na kojima „leži“ rudnik. Prevashodno bi se ta voda koristila za hlađenje turbina, a tek za rezerve uglja nema razloga za strahovanje. Ovde je istražena samo trećina nalazišta pa se pretpostavlja da su rezerve veće od milijardu tona. Studija predviđa i otvaranje novog kopa a, recimo, sigurne su i overene rezerve od 250 miliona tona samo na zapadnom polju i odatle bi se ta buduća termoelektrana mogla snabdevati punih 60 godina. Bezrazložno je, dakle, i strahovanje da uglja neće imati za domaćinstva – tvrdi direktor Turković.

U rudniku sada radi 450 radnika i kopa se godišnje i do 80.000 tona kvalitetnog uglja, a sve bi uz termoelektranu bilo višestruko uvećano i, čini nam se, zanemarili bi ovde i moguće opasnosti po životnu okolinu samo kada bi to bila stvarnost, kada bi na Pešter došli Česi ili Kinezi, svejedno. Samo ih brine da sve to opet nije predizborna bajka i „daleka budućnost“...