Сликарство продужава живот

Ретроспективну изложбу дела Миодрага Б. Протића (1922), значајног српског сликара, под називом „Ars Longa“ отвориће академик Добрица Ћосић вечерас у 19 часова у Галерији САНУ у Београду. Око 49 слика и неколико акварела насталих од 1953. до 2011, које је уметник брижно чувао од купаца и публике, биће изложено (а многи од радова чак први пут у Београду ) до 15. новембра. Ово је јуче на конференцији за новинаре саопштио Душан Оташевић, нови управник Галерије САНУ, у присуству уметника Протића и Јеше Денегрија историчара уметности. Поставка ће у наредним данима представити Миодрага Б. Протића као писца и стручњака који је, по светским стандардима, осмислио, основао и био четврт века на челу Музеја савремене уметности у Београду, представљао југословенску и српску модерну уметност, а домаћој културној јавности презентовао најзначајније ствараоце попут Пикаса, Мироа, Дишана, Клеа... повезујући домаћу и инострану сцену. Како је јуче укратко саопштио Јеша Денегри „изложба, коју прати и каталог-монографија, сама по себи је сензација јер ће допунити увид у опус Протића и обухватити све етапе његовог стварања у више од пет деценија континуираног рада”.

Уметник је јуче пожелео да са новинарима прође кроз читаву поставку, а при том је нагласио:

– Неке од ових слика, које су пред вама, излагане су у свету и иако сам био у прилици, ипак их нисам продао. Хтео сам да оне најбоље радове сачувам баш за своју збирку. Не бих могао да замислим да живим, а да распем све своје слике по свету. Многе су биле присутне на значајним међународним изложбама, у Венецији сам својевремено добио велику и значајну награду, међутим и ту сам успео да сачувам неке своје слике. Јер, ето, купци су често хтели да купе од мене слике које сам и сам много волео.

Будући да је готово четврт века био на челу МСУ објаснио је како је успевао да оствари своје циљеве:

– Постојали су људи, интелектуалци који су припадали власти, ја сам бирао такве и они су ми помагали како би се могао сазидати Музеј савремене уметности. И то се и десило, јер су то захтевали најпаметнији људи тог времена. Све идеје из света када је реч о музејима и ја сам применио и остварио сарадњу са њима. Трудио сам се да представим развој уметника, а не само да окачим слике као у неком стану и да их тако годинама оставим без промене.

Миодраг Б. Протић: Знаци и простор, 2010.

Протић је уз осмех истакао да сликарство продужава живот и да о томе сведоче уметници у свим епохама.

Јеша Денегри, историчар уметности, за „Политику“ је о уметниковом делу истакао следеће:

– Протић је поклонио два легата Музеју савремене уметности, један Народном музеју, а нешто од свог опуса је наменио и родној Врњачкој Бањи. Све ове слике које видите у Галерији САНУ, сматрао је својим љубимицама. Ретроспектива пред вама је премијера. Неке слике ће се сад први пут видети у престоници и говоре нам да је на самом почетку код уметника била заступљена тема мртве природе, још увек један класични жанр, онда се иде ка апстракцији и редукцији природних мотива и слике постају апстрактне. Протић има термин „семантички знак”, хоће да каже да оне имају неки знак који нас упућује на предмет одакле је кренула његова интерпретација тог мотива. Разлика између младог и зрелог Протића? Рекао бих да постоји једна константа код њега, а то је рационална црта која је мање или више присутна све време. То упућује на уметника мислиоца, интелектуалца. Он је писац бројних књига, оснивач МСУ и то су све компоненте укупног опуса које се склапају у ту целину. Није могуће Протића довољно разумети као сликара, ако се не зна све остало што је радио. Миодраг Б. Протић је важан као писац, критичар, историчар и оснивач МСУ, као организатор уметничког живота и овог пута се добро уклопило што је управник музеја био и уметник, мада то не мора увек тако да буде.