"КУРИРОВ" ФРИЗЕР

Почело је 15. децембра, још траје. Биљана Србљановић, драмски писац, у свом блогу (нека врста дневника) на сајту Б92 оштро је критиковала "Курир" због текста, разговора са фризером који је шишао припаднике земунског клана. Због ограниченог простора не могу цитирати цео Србљановићкин текст, али ево важнијих делова: "У дану срамног поништења пресуде за убиство две стотине невиних људи на пољопривредном добру Овчара, овдашње гласило злочиначке организације – иначе и најтиражнији дневни лист на Балкану, објавило је, под ознаком ексклузивно, а на насловној страни свог веб издања, интервју са некаквим фризером земунског клана, у којем се сада, након свих, чак и тај дегенерик бахато попишао по српском правосудном систему, процесу за подмукло убиство премијера и дао свој прљави допринос безакоњу у домаћим штампаним медијима, којима се Влада Србије, а од доласка на власт, намерно и подмукло – уопште не бави. За ову власт Курир и слично смеће није проблем, јер Курир штампа оно што они интимно осећају, Курир креира јавно мњење њихових гласача, Курир води прљаву кампању против мртвог Ђинђића, његове удовице, породице и сарадника и врши процес застрашивања свих сведока оптужбе. Па када тај фризер Деки, из магле своје полуартикулисане мисли поручи: ′Легија је моја љубав, он је прави Србин и патриота. Поносан сам што сам га шишао. Ја могу само да се најежим и помислим – ко ће бити следећи?" (...)

У овом тексту Биљана Србљановић је, између осталог, навела делове разговора у којем фризер говори најприземнијим језиком и псовкама (када прича о Дејану Миленковићу Багзију) да је то заиста нечувено. Тај део завршава се најблажом реченицом: "Он је једна клошарчина која покушава да спасе свој живот, а Легија је у праву кад каже да је Багзијев живот после оваквог сведочења потпуно небитан …"

У коментарисање на сајту укључивао се све већи број људи. Тај број је растао из дана у дан, а расправа још не јењава. Ево неколико навода:

"Можеш ли да замислиш каква је реакција редовног читаоца тих новина на овај текст? (...) Да ли помисле, ′то, Мишко, (или како се већ фризер зове) добро си им скресао′? Да ли шаљу писма подршке новинарима који, претпостављам, по њиховом мишљењу једини имају храбрости да хвале Ђинђићеве убице? (...)

*

За писма не знам али подршка је широка. То је по њима нераздвојно од слободе говора, а и велика забава је у питању да се после јутарње кафице уместо у шољу гледа у Курир. (...)

*

(...) Курир и Свет су пуни лажи само што то мало ко схвата. Код нас не постоји закон којим ће се те бљувотине регулисати. Лагање није слобода говора него слобода обмане, манипулације и мржње.

*

Мислим да се без потребе нервираш. Курир се руководи здравом тржишном логиком и производи оно за чим му циљна група жуди: јефтин и вулгаран сензационализам. (...)

*

Курир је последица, а не узрок. Узрока је много, а куриризованој Србији предстоји дуго и болно лечење: биће потребно много времена и труда да се овај народ описмени, упристоји и цивилизује.

 *

Што се тиче Курира, први призор који ме дочека кад дођем на посао је групица средовечних професорки које, онако чопоративно, читају тај еминентни лист, све одмахујући главицама уз незаобилазно ′ц, ц, ц′.

*

Кад сам данас прочитао овај текст у Куриру и прешао преко истог као преко рубрике Смршајте 7 кила за 7 дана. Тек после Биљаниног текста сам се запитао: како је могуће да овај текст није изазвао никакву реакцију у мојој глави? Ко је крив за моју огуглалост? Ето, то ја себе питам". (...)

,,Курир" је реаговао у минули понедељак текстом под врло занимљивим насловом: Курир најтиражнији на Балкану, а у поднаслову додаје да Биљана Србљановић нема дилему који лист је најчитанији у земљи, а и шире. Испод њене фотографије, потпис: Верни читалац Курира

Пошто је цитирао пасус у којем Биљана Србљановић у уметнутој реченици пише да је најтиражнији дневни лист на Балкану, као и још неколико реченица те врсте, Курир закључује:

Њен, како је сама констатовала, "говор" изазвао је бројне коментаре, којима је заједничко било само једно: тачно, Курир јесте најчитанији и најутицајнији дневник у Србији!

Тако је испало да се Биљанин текст Курир у крви, заправо узгред докачио фризера и Легије и клана и српске владе, а да је основни смисао написа похвала тиража овог дневника. Ко прочита коментаре на сајту, видеће да није тако.

Има она причица о Беконовој муви. Седела, елем, мува на искрају руде кола која вуку снажни коњи и викала: Људи, видите колику прашину подижем!