Пoлитичко тржиште радних места

Политичка активност данас представља веома значајан канал социјалне промоције. Тачније речено, данас готово да није могуће постићи запаженији успех а не бити у вези са неком од политичких партија. Ово посебно важи за јавни сектор чије постојање представља основ за поделу плена у постизборном периоду.

Суштина проблема је у обрасцима расподеле друштвене моћи. Наиме, од окончања Другог светског рата до данас доминацију над глобалним друштвеним системом имао је политички подсистем. У послератној Југославији радило се о једнопартијском систему у којем је партија водила кадровску политику и распоређивала (морално-политички) подобне на све иоле важније друштвене положаје.

Данас су управљачке структуре у јавном сектору тако постављене да имају директора, често и директоре појединих сектора, управни одбор, савет и сл. који се баве пословном стратегијом предузећа или установе. Те позиције су, по свој прилици плански уграђене у систем не би ли у постизборној подели плена било што више места за распоређивање заслужних партијских чланова. Наравно, ови колективи могу имати као своје осниваче републику, покрајину, округ или општину. Сразмерно томе, увећава се и број расположивих радних места на које, после избора, могу бити распоређени заслужни кадрови. Дакле, на страну јавне и политичке функције. И њих има много и оне, чак и кад су експертског карактера, бивају расподељиване по политичком критеријуму.

То практично значи да постоји један сегмент тржишта који можемо назвати политичко тржиште и на њему понуђен велики број радних места која могу бити попуњавана појединцима врло различитих образовних квалификација и компетенција. Високо образовање се на нашем простору већ неколико деценија сматра улазницом за важне друштвене положаје. Међутим, деценијама уназад истраживања су показала да на радна места на којима је концентрисана велика друштвена моћ стижу пре свега појединци који поседују одговарајуће политичке квалификације, а затим и стручност. Типичан пример су места директора јавних предузећа и установа. Бити директор јавног предузећа подразумева да имате и известан степен одговорности за сопствени учинак. С друге стране, место члана управног одбора, савета или неког сличног тела је чиста почаст за политички најутицајније и најактивније. Чињеница да поседују друштвено верификовану моћ даје им могућност да по свом нахођењу постављају друге на мање значајна места. Овде се ради о најмање две потенцијално различите категорије кандидата: о људима који су са њима повезани сродничким или пријатељским везама и онима који су под заштитом центара политичке моћи.

Наравно, партијска заштита подразумева расподелу слободних ресурса међу већим бројем учесника који се налазе саисте стране власти, али ради политичког мира један број места се оставља и за представнике опозиције. И мале странке имају релативно много утицаја у власти с обзиром на то да представљају ,,језичак на ваги” који пресуђује питање парламентарне већине. Зато већ скоро две деценије поједине странке с веома малим процентом изборних гласова добијају велики удео у расподели политичке моћи. У том друштву су се, у зависности од историјског тренутка, налазили: Нова демократија, ЈУЛ, Грађански савез, Г17 плус, СПС и друге мање значајне странке.

Посматрано на нивоу обичних људи, такође,види се да је готово немогуће добитирадно место у неком важном државном органу регуларним путем. Обичан свет је практично изолован из процеса добијања информација о слободним радним местима у државним органима као што су радна места рутинских службеника која не подразумевају иоле значајнију позицију моћи.

Политички критеријум запошљавања постоји чак и у приватном сектору. Приватни предузетници ће радо инвестирати у политички моћне, очекујући да ће им они узвратити услуге када дођу на власт.

Занемаривање тржишта и његових закона у овом сегменту друштвеног живота има за последицу одржавање економске агоније али и одржавање општег незадовољства масе обичних људи који су свесни чињенице да је веома тешко доћи до посла који одговара нечијој стручности и квалитету,а не бити повезан са партијама које учествују у расподели власти.

*Професор Факултета организационих наука, Београд