Мастеријада

Иако у захукталој предизборној кампањи ниједна странка не спомиње изједначавање академских звања, епилог вишемесечне "мастеријаде" ипак ће бити познат после Светог Јована.

Наиме, трећи пут за два месеца један државни орган закључио је да су дипломирани и мастер исто. Прво је то на захтев Конференције универзитета Србије урадио Секретаријат за законодавство, потом Министарство просвете и министар лично, подржан колегама из Европе и бивше СФРЈ, а онда је стара и нова звања прекјуче изједначио и Законодавни одбор. И то поново на захтев КОНУС-а, који пре тога није прихватио тумачење владиног секретаријата.

Али, не лези враже: незадовољни декани, који су увелико уписали нову генерацију академаца на мастер студије и за то наплатили дебеле школарине, сада су нашли још један привремени излаз – у Скупштини Србије. Иако је председник Законодавног одбора Милош Алигрудић рекао да очекује да факултети врате паре и да једна овако важна ствар, уз све уважавање аутономије, не може бити препуштена високошколским установама, факултетске управе су се у првим реакцијама закачиле за последњу карику у законодавном низу и одговарају да ипак чекају и став парламента (читај: не дају паре). Наравно, на нови скупштински сазив и седницу на којој би се расправљало о спорном члану 127. Закона о високом образовању чекаће се најмање неколико месеци, таман да се прва година мастер студија заврши, а уплаћене школарине потроше.

Иако је свима јасно да је суштински проблем у парама а не у звањима, неки професори, који су, да подсетимо, и своје титуле стицали по старом, управо су у аутономији Универзитета нашли згодан параван за то што се по трећи пут праве глуви на одлуке државних органа.

Њихова кључна аргументација је да дипломирани и мастери имају апсолутно иста права и по закону и на тржишту рада, као и да за новом титулом јуришају они који би хтели хлеб без мотике, односно звање без загревања столице.

Ови аргументи би заиста "пили воду" да се због отпора декана већ није створила клима у којој се чини да су мастери степен више од дипломираних. "Не пију воду" ни аргументи "да не може бити изједначено нешто што траје четири године са оним што траје пет година". То би, како је неко јуче на одбору духовито приметио, било као да сад кажемо да више никоме не вреди основна школа зато што је раније трајала осам година, а од овог септембра траје девет.

Наравно, тачно је да студенти данас уписују мастер не ради папира него због знања које ће добити. Тачно је, нажалост, и да ће магистри бити колатерална штета Болоњске декларације, јер их нема у новом систему високог образовања.

Али, није логично ни да се дипломирани, нарочито они који су завршавали петогодишње и шестогодишње студије, сада изједначе с бачелорима, који ће диплому добијати после три године студија, као неку врсту бочног излаза за оне који желе што пре да почну да раде. Такође не би било фер ни да једном, у годинама који долазе, послодавцима падне на памет да ову формалну разлику искористе као изговор за оне који ће се наћи на списку технолошког вишка. Уколико тада не буду имали слово закона на својој страни, не верујем да ће им помоћи вађење из документације изјава декана да "дипломирани и мастери имају иста права". Неће им помоћи чак ни да доведу ректора лично, који ће тада можда бити у пензији. Згодно би било да га тада приупитају и по ком основу му се обрачунава пензија – по старом звању или новом. Одлучите сами.