Издавачи су као диносауруси

На Сајму књига одржан је округли сто о односу државе и издавача, на којем су учествовали и представници Европског удружења издавача и књижара (IPA). Задатак ове организације, објаснио је Јенс Бамел, генерални секретар, јесте да заступа издаваче и промовише књигу. Проблеми с којима се сусрећу – слични су проблемима које имају издавачи у Србији. Бамел каже: индустрија књиге у Европи снажнија је од филмске индустрије, у свету читање није само задовољство, већ стицање знања, књиге су најбољи амбасадори својих земаља, деца која рано почну да читају – боље пролазе током школовања, људи који више читају – боље зарађују…

Због свега овога, држава мора да помаже издаваштво: финансирањем, заштитом ауторских права, одговарајућом пореском политиком. Државе морају да имају политику књиге, као што имају одбрамбену политику, међународну политику, економску и финансијску политику… Бамел је, такође, истакао важност превођења књига, чиме се размењују културна добра међу народима различитих земаља. Издавачи су, често, као диносауруси, али се, ипак, прилагођавају, користе модерна електронска средства. Будућност књиге је у дигитализацији, што не значи да ће нестати папирне књиге. Циљ свих држава требало би да буде: лап-топ за свако дете.

Енрико Турин, представник италијанског Удружења издавача и књижара, каже да европско удружење има 27 чланова, а седиште је у Бриселу. Србија би, током припрема за улазак у Европску унију, морала и своје законе, који се тичу издаваштва, да прилагоди европским законима у овој области. Смањене стопе ПДВ-а на књигу има 25 од 27 држава, а неке чак имају и нулту стопу. Банке у европским земљама дају издавачима (малим и средњим) кредите са минималним каматама или чак и без камата. Србија, као и све друге земље може да конкурише за средства која су намењена превођењу књига, финансира се 50 одсто трошкова.

Удружење издавача и књижара Србије, подсетио је Дејан Папић, председник, основано је пре непуних годину дана, обједињавањем два постојећа удружења. Што се односа државе према издавачима тиче, каже Папић, довољно говори чињеница да се министар културе није појавио, иако је позван. Са министром културе имали су два састанка, али никаквих конкретних резултата није било. Организатори Сајма књига са њима не сарађују, њихове предлоге не уважавају. Држави, ипак, пружају руку – желе да буду партнери.

Бетина Раднер, из Гетеовог института, говорила је о превођењу немачких писаца. Током 35 година, они су финансирали превођење око пет хиљада наслова, на 40 страних језика. Оливера Нићифоровић је говорила о искуству словеначких издавача са државом, а Јован Јовановић, из Секретаријата за културу града Београда, подсетио је на оно што Београд чини за културу. Буџет је 30 милиона евра, али највећи део пара одлази на плате запослених у култури. Град Београд финансира откуп књига и часописа и суфинансира капитална дела (монографије, речнике, енциклопедије), пре свега из друштвених наука.

Уз напомену да живимо у „несрећним временима”, Зоран Колунџија, председник Скупштине Удружења издавача и књижара, указао је на лоше стање у откупу књига. Свим издавачима још није плаћен „републички откуп” из 2010, а приближавамо се крају 2011. године. Имао је и озбиљних примедби на Организациони одбор овогодишњег Сајма књига, као и на чланове комисије која је одлучивала о сајамским наградама.

Права је штета што је расправи о издаваштву и искуствима европских издавача присуствовало само десетак представника наших издавачких кућа.