Песнички манифести

У Српској књижевној задрузи представљена је нова песничка књига Радослава Војводића, под насловом „Лепо је бити жив”, која је објављена у „Малој библиотеци”. О књизи је говорио Слободан Ракитић, а песме је казивао драмски уметник Срба Милин. Књига има две главне тематске целине: „Манифести” и „Тестаменти”, као и више других циклуса.

Петнаест књига песама, од којих два избора, нагласио је Слободан Ракитић, претходе књизи „Лепо је бити жив”. РадославРаде Војводић аутор је и десетак романа, затим књига повести, есеја и две специфичне антологије, љубавне и боемске поезије. Оснивач је издавачке куће „Слово љубве”, на чијем је челу био од 1971. до 1981. године, када је вољом идеолошких моћника смењен, а кућа угашена. У својој песничкој генерацији Војводић је најразноврснији стваралац, не само по књижевним жанровима и врстама већ и по темама, мотивима и стваралачким поступцима, по самом духу свога књижевног стваралаштва. Но, без обзира на ту свестраност, Раде Војводић је, превасходно, песник, и у својим романима и у књигама есеја.

Нова Војводићева књига песама има и линију континуитета и линију идентитета са његовим ранијим песничким збиркама. Она је по интонацији ритмична, по лексици и језику густа и слојевита, по значењима вишезначна, по поетици и естетици неоромантичка, односно неосимболистичка, ако се модерна поезија схвати као наслеђе симболизма. По бунту, који каткад иде до јеретичности, ова поезија, такође, упућује на романтичку традицију, у најбољем смислу таквог једног поетичког одређења.

И да није припадао генерацији Бранка Миљковића, која је у поезију унела активистички однос према свету, као посебан вид модерности, истиче у поговору Душан Стојковић, Војводић је по својој природи песник декларативне осећајности, интелектуалности и јеретичности, а његова песма-расправа, најпре са самим собом, а потом са суштином бића и поретка у животу, нешто је што ће обележити српску поезију.

Без биографије, рекао је аутор, нема пута ка истини, а потом је говорио о школовању у Нишу и дружењу с Бранком Миљковићем. У књизи „Лепо је бити жив”, покушао је да згусне своје песничко искуство које траје пола века.

З. Р.