Сцене из живота

Специјално за "Политику"

БЕЧ, децембра – Бечка Kunsthalle доживљава праву "инвазију" америчке уметности. У оквиру пројекта названог "Фокус на САД, земљу слободних и дома храбрих", поред нешто раније отворене ретроспективе Рејмонда Петибона, од краја прошлог месеца може се посетити и сјајна изложба савремене америчке фотографије. Поставка "Американци", која је позајмила наслов од легендарне монографије Роберта Френка, на документаран начин показује промене у америчком друштву од Другог светског рата наовамо. Тринаест реномираних фотографа открива своје личне визије Америке изван уобичајених клишеа и фокусира се  на социјалне теме дистанцирајући се од конфликата.

"Американци" су ослобођени идеолошког дискурса што је можда и најјачи атрибут ових фотографских остварења која се више баве контрадикцијама и "менталним" развојем америчког друштва, а мање политичким темама. Директор Kunsthalle Џералд Мат своју одлуку да покрене пројекат који анализира уметност са друге стране Атлантика образлаже потребом за разбијањем клишеа који Европљани имају о Американцима. "У данашњој ужареној клими, изложба у Kunsthalle покушај је инвентарисања: да ли још увек постоји та друга Америка о којој је писао Волт Витман, проткана жељом за самооткривањем и самоочувањем?... Или је то нација каквом је описао културолог Грејл Маркус: обећање и проклетство којем нико не може да утекне?" Теме попут живота радничке класе, расизма, овисности о хероину, сурових обрачуна између мафијашких кланова, сиромаштва, хомосексуалности, бахатости, декаденције, али и љубави и благостања, третиране су са документарном суровошћу.

Током четири године црначке борбе против сегрегације (1961–1965), Брус Дејвидсон је документовао мирољубиве демонстрације у Њујорку, крваве протесте у Алабами, агресивност расистичке националне полиције и неуморан политички ангажман "Јахача слободе". На изложби је показана његова серија фотографија "Источна стота улица" о обрачунима банди у Харлему, којом је уметник желео да илуструје ужасне услове под којима је живела сиротиња.

Попут Дејвидсона, и Хелен Левит концентрише сву пажњу на непривилеговане слојеве друштва послератног Њујорка, а њени омиљени мотиви настају на улицама града или како то сама каже: "у покрету". Њена снага се налази у проналажењу идеалног момента за спонтан снимак у најбаналнијим куцима сиротињских четврти.

Црно-бела серија фотографија Роберта Френка названа према најпопуларнијем књижевном делу Џека Керуака "На путу", показује сцене из живота чланова покрета "Бит генерације" (педесетих година) којој је и сам припадао: Алена Гинсберга, Вилијама Бароуза, Керуака, Кена Кејсија и осталих. Због блискости са писцима овога покрета, приписује му се епитет  "фотографског песника који зна да пренесе реч у слику".

За разлику од класичних мотива поменутих аутора, Дајана Арбус налази инспирацију у људима који се разликују од "нормалних", као и у парадоксу њихове индивидуалности: патуљцима, албиносима, физички деформисаним циркуским артистима.

Иако слављен као први афро-амерички комерцијални филмаџија због писања сценарија и режирања филмова о Шафту (1971. и 1972), Гордон Паркс је своју репутацију изградио фотографишући "расизам, нетолеранцију и сиромаштво" за "Лајф" магазин. Његова фотографија црне чистачице Еле Вотсон настала педесетих постала је симбол борбе за људска права националних мањина у Америци.

Док су теме Бурка Азла амерички патриотизам и ушушканост предграђа, Розалинд Саломон осликава живахну џез средину Њу Орлеанса, а Ли Фридландер ставља у фокус америчку зависност од телевизије, правећи од ТВ пријемника своју ексклузивну тему.

Питер Хујар, који је 1987. преминуо од сиде, био је окренут хомосексуалној сцени којој је припадао. Међу његове најпознатије фотографије убрајају се портрети Сузан Сонтаг, Ендија Ворхола и Вилијама Бароуза.

Лери Кларк на шокантан начин показује живот наркомана, њихову огољену егзистенцију и секс међу малолетницима, ослањајући се на сопствена искуства из младости. Кларк се 1995. прославио као писац сценарија и режисер култног филма "Кидс" (1995), потресне, сурове приче о тинејџерима са Менхтена који конзумирају дрогу и упражњавају незаштићени секс. Иако се неколико пута окушао као режисер, Кларк остаје веран фотографији, жанру у коме се сматра једним од најзначајнијих уметника двадесетог века. Ли Темплетон и Рајан Макгинли, прослављени скејтбордери и припадници нове генерације "уличних уметника", на сатиричан и отворени начин покушавају да илуструју своју средину, не презајући од смелих еротских композиција. То оправдавају аутентичношћу слика које одражавају "реалан живот на улици."

У потрази за истином о Америци, посетилац је суочен са свим њеним контрадикцијама и са немом анализом једне стварности која се много не разликује од било које друге. "Американци" трају до 4. фебруара 2007.