Овације за Словенце

Ужице – Југословенски позоришни фестивал почео је прексиноћ на сјајан начин: дуготрајним аплаузима упућеним актерима представе „Кад сам био мртав” Словенског народног гледалишча из Љубљане. Играјући само мимиком и гестом, без иједне речи, Словенци, који први пут учествују на овој позоришној смотри, приказали су сву чаролију театра и добили овације публике какве не памти ужички фестивал.

Пре тога, смотру је званично отворио министар за културу у Влади Србије Предраг Марковић, рекавши да је Ужице, у временима која су по много чему деловала непристојно, дошло на изузетно пристојну идеју да организује овакав фестивал.

– Људи у овом граду одлучили су да га зову југословенским, да ствари назову својим именом, а при томе су направили дистанцу, па им честитам и на једном и на другом. Озбиљне државе језик називају именом језика, а државу именом територије. Када нису сигурне у државу или језик, онда поремете овај принцип па прибегавају различитим међурешењима. Због тога, сем ове истински тачне и прецизне југословенски, овај фестивал има још једну одредницу – без превода. И сада, кад на овом фестивалу поред позоришта из Црне Горе, БиХ, Хрватске и Србије имамо први пут и једно словеначко позориште, то је представа у којој нема текста, тако да и она испуњава услов да је без превода – рекао је министар Марковић.

Градоначелник Јован Марковић казао је да Ужице већ годинама потврђује да има потребу да буде центар окупљања људи који се баве културом, место пријатељства и сарадње међу народима.

Комедија из Љубљане „Кад сам био мртав”, иначе, настала је према немом филму из 1916. године, тексту Ернста Лубича, у режији Дијега де Брее. Словеначки деби на фестивалу публика је испратила силном подршком и сјајном оценом – 4,76. Прича је свевременска и једноставна: у кући у којој ташта и ћерка воде главну реч, зета избацују и он најављује своју смрт, али се онда враћа с лажним идентитетом и поново осваја дотадашњу жену. Четири глумца играју и мушке и женске улоге, а пијаниста на сцени Јоже Шалеј непрекидно на клавиру свира арије с почетка 20. века, дајући вредну музичку подлогу свакој радњи у комаду. Необично театарско дело на основу прастарог филма који надограђује, царство мимике, геста и покрета, суптилна режијска концепција.

– Дијего де Бреа је редитељ с којим волимо да сарађујемо, знамо да је „луд”, да можемо с њим свакакве представе да радимо. Светска премијера немог филма, који је пронађен у Словенији, била је деведесетих година у Љубљани и редитељ је дошао на идеју да би од њега могла да се направи представа. Најтеже је било наћи начин на који се игра, ту смо највише времена потрошили – испричао је после представе глумац Јернеј Шугман, који је за улогу таште добио највећи аплауз публике. По речима глумца Алојза Светеа, они су овај комад сем у Словенији играли и у Београду, Новом Саду, Загребу, Сарајеву, Италији, Румунији, и свуда били сјајно примљени. Али нигде нисмо добили оволико аплауза на отвореној сцени као овде, додао је Свете.

Синоћ се ужичкој публици представио београдски Атеље 212 представом „Господа Глембајеви”, у режији Јагоша Марковића, са сјајном глумачком екипом. Вечерас наступа загребачки „Киклоп” редитеља Ивице Буљана.

Бранко Пејовић